Crnoj Gori status, Srbiji pohvale i zadaci

Savet ministra EU trebalo bi da prvog dana zasedanja sagleda političke aspekte odnosa Evropske unije sa Zapadnim Balkanom. Ministri će razmotriti i strategiju proširenja kao i izveštaje o napretku zemalja u procesu evrointegracija koje je prošlog meseca objavila Evropska komisija.

Očekuje se da se šefovi evropskih diplomatija ovoga puta izjasne o stavu Komisije kojim se predlaže davanje statusa kandidata za članstvo u EU Crnoj Gori. Pretpostavka je da bi zvanična odluka o tom pitanju mogla biti doneta na Samitu lidera EU koji se održava krajem nedelje u Briselu.

Pohvale i zadaci za Srbiju

Reforma pravosuđa kao i borba protiv korupcije i kriminala neki su od preduslova koje bi evropski ministri spoljnih poslova trebalo da podvuku kao neophode u procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji. Ministri bi trebalo da potvrde i odluku sa oktobarskog sastanka Saveta o neophodnosti pune saradnje Beograda sa Tribunalom u Hagu u cilju ostvarivanja novih koraka na evrointegracionom putu Srbije. U tom smislu evropski šefovi diplomatija trebalo bi da ohrabre Srbiju zbog nastojanja da okončaju tu saradnju, ali i da podsete na Ratka Mladića i Gorana Hadžića koji su još uvek na slobodi.

Pored odnosa sa Tribunalom u Hagu, odnosi Beograda sa Prištinom biće jedna od tema Saveta ministara. Evropski ministri trebalo bi da izraze zadovoljstvo zbog saradnje Srbije sa EU povodom izrade rezolucije o Kosovu i pozovu na što skorije pokretanje dijaloga između Beograda i Prištine, napominjući da je EU spremna da asistira u tom procesu. U tom kontekstu visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton, trebalo bi da predstavi i svoj izveštaj o pripremama za početak dijaloga. Ipak, očekuje se da će razgovori Beograda i Prištine biti odloženi za početak sledeće godine zbog izbora i formiranja novih vlasti na Kosovu.

Evropski ministri spoljnih poslova, na decembarskom sastanku u Briselu, trebalo bi da pohvale i aktivnosti Srbije na poboljšanju saradnje u regionu, kao i na primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Savet ministra podseća i to da je Evropskoj komisiji naložio da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije, kao i da će to pitanje ponovo razmotriti čim dobije stav Evropske komisije.

Jače prisustvo EU u BiH

Bosna i Hercegovina je od Evropske komisije ove godine dobila jednu od lošijih ocena kada su u pitanju reformski procesi u cilju približavanja EU. U Briselu postoji stav da BiH zaostaje za zemljama u regionu na putu evrointegracija, a da nedostatak zajedničke vizije o budućnosti zemlje od strane političkih lidera blokira reformske procese ključne za napredak BiH.

Ipak, oktobarski izbori ocenjeni su kao nova šansa za progres. Očekuje se tako da će evropski šefovi diplomatija pozvati na što skorije formiranje novih vlasti u BiH koje bi pokrenule zemlju iz zastoja. Zarad uspostavljanja stabilnog i konstruktivnog političkog i institucionalnog okruženja u BiH, Evropska unija se zalaže i za svoje pojačano prisustvo u zemlji, a u toku su i razgovori o imenovanju specijalnog izaslanika EU u Bosni i Hercegovini.

U Briselu se nezvanično mogu čuti i ideje o mogućem preduzimanju „jačih mera“ u cilju postizanja političkog dogovora u BiH, koji bi za cilj imao brži reformski i evrointegracioni proces. Tim merama predviđaju se i sankcije za one koji u zemlji krše odredbe i duh Dejtonskog sporazuma. Današnja rasprava šefova evropskih diplomatija o situaciji u BiH biće i svojevrsna uvertira za detaljnu razgovor o BiH koji Savet očekuje u januaru sledeće godine.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković