CSD u Nemačkoj - ali i na Balkanu

NEBOJŠA: Nezavisno od toga, što se u letnjoj sezoni gotovo svi razbeže ne bi li što ugodnije moguće proveli odmor van velikih i pregrejanih gradova. U maju, junu i julu u Evropi postoji nešto što na ulicama evropskih metropola a i šire okuplja veliki broj ljudi čak i kada je prijatnije biti na moru ili negde gde se sunce bolje podnosi. No ovo leto je u Evropi ionako specifično po znatno hladnijem vremenu i kišama specifično, tako da je nije sprečilo brojne CSD parade koje se što se Nemačke tiče organizuju u više od 30 gradova. Upravo o CSD proslavama u ovonedeljnoj emisiji Mikro 3... U svemu tome saučestvuju, pre svega koleginica Belma Fazlagić... Belma, je si li primetila uopšte koji CSD u Nemačkoj ove godine?!

BELMA: Da jesam primetila CSD povorke ovde u NRW Nebojša, mada nisam bila u Kelnu tako da sam CSD ove godine propustila, nadam se da ću sledeće godine to učiniti...

NEBOJŠA: Pored Belme iz redakcije programa na bosanskom, sa nama u Studiju je i Srećko Matić, kolega iz hrvatskog programa... Srećko, kako ti gledas na ova dešavanja zvana CSD?!

SREĆKO: Ja ću za razliku od Belme, kod tebe verovatno dobiti plus. Pošto sam bio i na CSD u Berlinu...

NEBOJŠA: U Kelnu je CSD nesvakidašnji spektakl. Upućeniji vole da kažu, kako je to uvek najveća gej parada u Nemačkoj. Iako poslednjih godina broj učesnika ne prelazi nekoliko stotina hiljada, mora se priznati da CSD u Kelnu ima posebnu draž. Za grad u kojem inače živi veliki broj homoseksualaca, parade ovog tipa bi se zaista mogle nazvati gej stampedom.

BELMA: U Kelnu se prošle sedmice na ulicama grada okupilo nekoliko stotina ljudi kako bi obeležilo i proslavilo Kristofer Strit Day. CSD je i ovoga puta krunisana velikom povorkom koju uz najmanje 50tak kamiona tzv. pokretnih bina sa kojih se mogla čuti glasna i raznovrsna muzika obično u koloni prati neverovatan broj ljudi.

SREĆKO: Samo broj zvaničnih učesnika parade, onih koji su učestvovali u realizaciji šarolikog programa bio je oko 20.000. Moto ovogodišnje gay parade bio "homo europaeicus". Iako možda delom prikrivena poruka brojnih CSD proslava, pre svega širom Nemačka ima za cilj da ukaže na očigledno vidan problem poštovanja prava onih koji su drugačiji u Evropi, a misli se pre svega na njihovu seksualnu orijentaciju.

NEBOJŠA: Kada o CSD proslavi u Kelnu govorimo, učenici kao i posmatrači su sem druženja i zabave sa onima koji misle isto - ili su tu da pruže podršku, mogli da uživaju i u lepom vremenu, budući da već nekoliko sedmica unazad Nemačku neozaobilaze kiše. Kao i uvek i ovoga puta CSD u Kelnu je poseban doživljaj, jer se po nepisanom pravilu na toj paradi okuplja i veliki broj ne samo mladih ljudi iz drugih gradova Nemačke, već i iz čitavog Sveta.

BELMA: Medju tzv. posetiocima CSDa i najveće CSD povorke u Severnoj Rajni Vestfaliji bio je i Folker Bek, polanik Zelenih koji se neslavno proveo pokušavajući nedavno da pruži podršku učesnicima CSD parade u Moskvi. Drugim rečima izgleda da je ovoga puta CSD u Nemačkoj pomao imao i političku pozadinu. O svemu tome sam Bek kaže:

SREĆKO: "U Kelnu je ionako uvek najlepše CSD okupljanje, čak kada bismo govorili i o nekim svetskim razmerama. Ponajpre zato što je opušten... Zabavno je biti ovde, ali se ovde radi ipak o nečemu mnogo važnijem a to je problem ravnopravnosti. U nekim evropskim državama je situacija na tom planu prilično loša. Ove prelepe ruže i kondome delimo takodje zbog jedne važne stvari. Ljudi imaju pravo na zabavu, da uživaju u ljubavi i požudi, ali isključivo uvek zu korišćenje odgovarajuće zaštite..."

NEBOJŠA: Pre nego li se vratimo atmosferi na proslavi Dana ponosa u Kelnu, malo podsećanje na ne tako davnu prošlost. Pre svega dva meseca u glavnom gradu Rusije, simboličan broj učesnika želeo je da proslavi ovaj za homoseksualce širom sveta najvažniji dan u godini. Ne samo da im to nije pošlo za rukom, jer nadležne vlasti nisu dozvolile održavanje CSDa nego je došlo do i na sreću manje sukoba sa onima koji na različitost reaguju nasiljem.

BELMA: Ruska policija je čak privela aktiviste za zašitu prava homoseksualaca, koji su došli da pruže podršku održavanju gej parade u centru Moskve. Učesnici manifestacije, kojih je oko 100inu, pokušalo da uruče pismo 40 evropskih parlamentaraca gradonačeliku Moskve, u znak protesta zbog odluke grada da zabrani održavanje gej parade, doživeli su najgore. Napadali su ih pripadnici ekstremne desnice i gadjali jajima.

SREĆKO: Iako prisutna, policija je navodno bezbednosti radi, "važnih učesnika iz Evrope", neke od njih privela. Upravo medju privedenima bio je i poslanik zelenih u Bundestagu, Folker Bek – evo šta je on tom prilikom izjavio:

NEBOJŠA: “...Civili su počeli da nas gadjaju jajima i paradajizom, a onda je usledilo hapšenje. Rečeno mi je da sam priveden radi moje bezbednosti”, izjavio je Bek u svom prvom javnom istupanju nakon pridobijenih nekoliko modrica.

BELMA Proteklog vikenda, Bek je još jednom svojoj izjavom želeo da se priseti tih zbivanja i ukaže na problem koji postoji ne samo u Rusiji.

SREĆKO: "Tog čuvenog 27.maja 1993.godine je homoseksualnost u Rusiji u neku ruku konačno postala normalna stvar, prekinuto je sa zvaničnim osudjivanjem tih ljudi. Oni su nakon 14 godina po prvi put slobodni da tako kažem. Dakle skoro 15 godina, to je izuzetno važna brojka i to je još jedan razlog da slavimo. Nadamo se da će medjunarodna zajednica izvršiti pritisak na Rusiju, da to odluku konačno i prihvati. Da homoseksualci isto tako imaju prava da izadju na ulice i onda kada to većini ne odgovara ili je to možda ruskim vlastima ne prija. Tu je reč o pravu na okupljanje, svako mora da ima pravo da iznese svoje mišljenje, čak i kad je o pripadnicima neke manjine reč."

NEBOJŠA: CSD proslave ne prolaze bez šljaštećih boja, utegnutih majica, haljina, šminke i sličnog. Zato su posebna atrakcija tzv. dreg-kvinska. Jedan ili jedna od njih je i poznati nemački zabavljač Olivija Džons:

BELMA: "Vreme je odlično. I svet je prosto lep kada su ovako na okupu homoseksualci, tako pozitivno trebalo bi uvek da bude. Ono što me jedino pomalo nervira je ta večita diskusija o tome da li CSD ima političku pozadinu ili ne. Mislim da je ovakvo okupljanje i u političkom smislu važno. Veoma je važno što ovde. Ali ipak je reč i o zabavi i to mi se takodje dopada."

SREĆKO: Koju reč i o principu obeležavanja CSDa. Ono obično traje nekoliko dana i ogleda se u brojnim žurkama koje su tih večeri u znaku disco, house i tećno ritmova, kao i duginih boja. Bude tu i raznih drugih manifestacija, mada većina njih podrazumeva provod i zabavu. Kruna svega je upravo parada ponosa i ona se obično odigrava nedeljom, uglavnom sredinom jula.

NEBOJŠA: Kada je o istoriji CSDa reč, prva takva parada bio je zapravo istinski protest juna 1969, u Njujorku i to upravo u Kristoferovoj ulici, po kojem CSD i nosi ime. Ako Vas kojim slučajem prvi skup te vrste u Nemačkoj upriličen je deset godina kasnije u Bremenu i Berlinu.

BELMA: Sezona CSD parade je na izmaku, ali ne i u Evropi i Americi... Godišnja sezona počinje još u februaru u Brazilu i Australiji verovatno zbog lepšeg vremena. Maj, juni, juli rezervisani su za Evropu. U Nemačkoj je za početak avgusta ilustracije radi CSD predvidjen u Hamburgu i Barseloni. Ali to ni izdaleko nije potpunu ovogodišnji plan i program CSD proslava.

SREĆKO: Ukoliko želite detaljnije da se ovom dogadjaju, na nemačkim prostorima – o fotografijama i video zapisima, informišete, koji detalj više pronaćićete na internet stranicama www.csd-cologne.de ili www.csd-berlin.de

(Poslušajte tonski zapis emisije "Mikro 3", jer nezavisno od CSD povorki u Nemačkoj, razgovarali smo i sa Frankom Dotom, Svetlanom Djurković i Borisom Milićevićem, kakve su prilike po tim pitanju - na Balkanu).