Džamije su i za žene

Kadrije Avci Erdemli je zamenica istanbulskog muftije i ona rukovodi radikalnim programom koji bi trebalo da džamije učini pristupačnijim za žene. „Kada žena zakorači u džamiju, ona ulazi u Božju kuću i trebalo bi da ima isti, sveti tretman. Muškarci i žene su pred Bogom jednaki. Oni imaju ista prava da praktikuju svoju veru“, kaže Erdemli.

Timovi koje je poslala ona, od marta su obišli 3000 džamija s ciljem da procene u kom su stanju prostorije namenjene ženama. Ona kaže da su otkrića bila šokantna: „Timovi su otkrili da mnogo džamija nije imalo toalete za žene, niti bilo kakvo mesto gde bi se mogle oprati. Delovi namenjeni ženama su ili bili prljavi ili su korišćeni kao ostave. Za žene je nemoguće da praktikuju veru u takvom okruženju.“

Nije u pitanju samo čišćenje, već će i ono što je predviđeno da razdvaja žene i muškarce. Bio to zid ili zavesa – sve to će morati da bude uklonjeno. Ipak, naglašava Erdemli, kako bi se poštovao Kuran, žene će se moliti iza muškaraca i dece. Džamije bi do februara sve to morale i da primene.

Ojačala srednja, religiozna klasa

Ali promene nisu uvek jednostavne, pogotovo ako se tiču religije. Poslednjih nekoliko meseci Erdemli je održala skoro 40 sastanaka sa imamima i religioznim zvaničnicima širom grada kako bi im objasnila da su reforme u saglasnosti sa Kuranom.

Većinu religioznih žena na istanbulskim ulicama ne treba toliko ubeđivati. Podrška promenama je velika, a odgovor tridesetogodišnje Ajše Gul tipičan: „Prostorije za žene su mnogo manje nego one za muškarce - skoro kao prostor koji je preostao, tu negde iza, u nekom ćošku. Vreme je da žene dobiju veće i čistije površine za molitvu.“

Pored poslovne zgrade u kojoj radi Ajša Gul je džamija. Ajša pripada religioznoj, srednjoj klasi koja je u Turskoj ojačala zahvaljujući deceniji vladavine proislamske stranke AK. Ta partija ukinula je ili olakšala ograničenja za obrazovanje i zapošljavanje žena koje nose feredže.

Profesor Gozajdin kaže da projektom otvaranja džamija za žene rukovode obrazovane žene: „Sve više religioznih muslimanki završava fakultete i dobija stalna zaposlenja. Tako su i postale vidljive u društvu. Ranije su češće bile u kućama i vodile brigu o deci. Danas sve više žena gradi profesionalnu karijeru. One žele da im pripadne deo džamija i da učestvuju i u tom delu društva.“

Nema više povratka na staro

Ipak, nisu svi srećni takvim razvojem stvari. Kolumnisti islamskih časopisa oštro kritikuju tu inicijativu tvrdeći da se na taj način žene ohrabruju da napuste dom i prihvate zapadnjački način života. Njihove kritike nailaze na podršku muškaraca vernika. Jedan od njih je i 50-ogodišnji Mehmet Gul, vlasnik lokalne prodavnice: „Mislim da je ženama mesto kući. Trebalo da se mole u svojim domovima. Džamije nisu dovoljno velike ni za muškarce, posebno u toku molitve petkom ili verskim praznicima. Nije dobro da žene dolaze ovamo.“

Ne protive se samo muškarci. I neke starije žene imaju dozu rezerve prema toj ideji, posebno po pitanju uklanjanja zavesa i zidova, odnosno deljenja vernika i vernica. Ovo je stav samo jedne od tih žena: „Žene moraju biti razdvojene od muškaraca. Mora postojati zavesa. To je religiozno pravilo.“

Zamenica muftije Erdemli priznaje da ima još puno posla kako bi se pridobila srca i stavovi vernika, pa čak i nekih vernica. Ali, ona je takođe uverena da sada više nema povratka na staro.

Autori: Dorijan Džons / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković