Džozef Bajden - dobro poznat i u Srbiji

Američki senator Džozef Bajden, sadašnji predsedavajući senatskog odbora za spoljne poslove i verovatno jedna od najuticajnih ličnosti u američkoj spoljnoj politici u poslednjih dvadeset godina, sinoć je zvanično postao potpredsednički kandidat Demokratske stranke na izborima 4. novembra.

Bajden nije nepoznat ni javnosti u Srbiji, s obzirom na njegove oštre stavove prema režimu bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, ali i dugogodišnje zalaganje za nezavisnost Kosova.

Prvi zatražio priznavanje nezavisnosti Kosova

Kada je Bil Klinton došao u Belu kuću 1992. godine, Bajden je bio jedan od glavnih zagovornika američke intervencije u bivšoj Jugoslaviji, odnosno u Bosni i Hercegovini, a posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma nastavio je da se zalaže za rušenje Miloševića, tražeći od američke administracije da svim sredstvima pomogne opozicione snage u Srbiji.

Sa izbijanjem kosovske krize 1998. godine, Bajden se stavio na stranu kosovskih Albanaca, a ostaće zapamćeno da je zajedno sa senatorom Džonom Mekejnom početkom januara 1999. godine bio podnosilac rezolucije kojom se predsednik Klinton autorizuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije.

Po okončanju sukoba na Kosovu, Bajden je nastavio da izražava podršku kosovskim Albancima, odnosno nezavisnosti Kosova, smatrajaći da, kako je istakao, posle svega što se tamo desilo, Srbija nema prava da traži da Kosovo ostane u njenom sastavu.

Posle unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova 14. februara ove godine, Bajden je od predsednika Buša zatražio neodložno priznavanje te novonastale države.

Da li će se nešto promeniti?

Javnost u Srbiji ovih dana postavlja pitanje šta bi Srbija dobila, odnosno izgubila eventualnim dolaskom para Obama-Bajden u Belu kuću. Odgovor na to je u suštini vrlo jednostavan - praktično ništa, jer Balkan već duže vreme nije u fokusu američkih političkih krugova.

Sa druge strane treba imati na umu i da je republikanski predsednički kandidat senator Džon Mekejn, takođe bio veliki pristalica nezavisnosti Kosova, kao i bombardovanja Jugoslavije, a ostao je upamćen po izjavi iz aprila 1999. godine da želi da vidi Beograd bez struje i vode.

Bilo koja nova administracija nastaviće da vrši pritisak na Beograd da uhapsi preostale osumnjičene ratne zločince, ali će takođe biti spremna da pomogne Srbiji na njenom putu ka evropskim integracijama.