Da je Snouden Kinez ili Rus…

Meksički tortilja-čips je omiljena grickalica Edvarda Snoudena. Avaj, ovog čipsa nema u Rusiji, ispričao je Snouden novinaru Zidojče cajtunga. Međutim, možda će ga uskoro grickati sedeći na nekoj klupi u berlinskom Tirgartenu, recimo. Iako je pre samo dve, tri sedmice delovalo potpuno nezamislivo, u Nemačkoj se ozbiljno razmatra davanje azila najčuvenijem svetskom zviždaču, kako bi pred odborom Bundestaga mogao da govori o špijunskom programu NSA, posebno o prisluškivanju kancelarke Angele Merkel. Dolazak u Berlin značio bi gubljenje prava na azil u Rusiji, što znači da bi Snouden došao samo ako bi u samoj Nemačkoj dobio azil.

Azil, ali kako?

Da bi Snouden dobio azil, političari u Berlinu moraju nekako da zaobiđu sporazum o izručivanju krivično gonjenih koji Evropska unija ima sa Sjedinjenim Državama. To je moguće jedino ako se Snouden okarakteriše kao politički progonjena osoba, a to i nije daleko od istine, smatra političarka Zelenih Klaudija Rot. „Za nas bi bio dobar signal da se Snoudenu oslobodi put do Nemačke i da ovde svedoči.“ Ovo mišljenje deli i 50 poznatih Nemaca – među njima i neki političari vladajućeg CDU – koje je nedeljnik Špigel pozvao da kažu šta imaju. „Snouden je više doprineo rasvetljavanju špijunaže od bilo koje tajne službe“, kaže poslanik Levice Bernd Riksinger za ZDF i dodaje: „Da je Kinez ili Rus, već odavno bismo mu dali azil.“

Ali Snouden je Amerikanac i politički teren je miniran. Nije ni čudo što, dok ceo svet bruji o njenom prisluškivanom telefonu, sama Angela Merkel o Snoudenu nije rekla ni reč. Njen partijski kolega Mihael Grose-Bremer bi hteo da se Snouden iskoristi kao svedok, ali ako može – bez davanja azila. Recimo da nemački parlamentarci odlete u Moskvu i saslušaju bivšeg obaveštajca. „Snouden nije progonjen politički, već krivično. Po zakonu, nema pravo na azil u Nemačkoj“, tumači ovaj demohrišćanin. Kremlj je saopštio da je Snouden slobodan da se u Rusiji sastaje sa kim god hoće, čime je diskretno saopšteno da Moskva nema ništa protiv Snoudenovog svedočenja. A tu je i mogućnost da Amerikanac da iskaz video-linkom.

Marljivi novinari su se dosetili još jedne opcije – Snouden ne bi u Nemačkoj kao politička izbeglica dobio azil nego pravu dozvolu boravka. Naime, u članu 22 Zakona o boravku stoji da Ministarstvo unutrašnjih poslova može izdati dozvolu boravka ako to posebno odgovara „političkim interesima Savezne Republike Nemačke“. A nije da ne odgovara. Pretpostavlja se da bi Bela kuća i tada digla uzbunu, ali Klaudija Rot kaže da je licemerno uskratiti Snoudenu azil samo kako bi se čuvali „dobri odnosi“ sa Vašingtonom. „Nije provokacija ako primimo Snoudena u Nemačkoj. Provokacija je kada NSA prisluškuje našu kancelarku“, kaže političarka Zelenih.

Manifest za istinu

Čini se da i sam Snouden vidi šansu u Nemačkoj. Špigel u ponedeljak donosi njegov autorski tekstić pod nazivom „Manifest za istinu“, gde između ostalog piše: „Špijunski programi nisu samo pretnja za privatnu sferu, oni takođe prete slobodi mišljenja i otvorenom društvu. Postojanje tehnika za špijunažu ne sme da određuje politiku. Imamo moralnu obavezu da se pobrinemo da naši zakoni i vrednosti ograniče programe tajnih službi i štite ljudska prava.“ Snouden dalje piše da su svetske vlade, misleći pre svega na američku i britansku, pokrenule nezapamćeni progon koji je trebalo da ućutka kritičare. Zastrašivali su novinare i kriminalizovali objavljivanje podataka. Ali uprkos tome, danas je njihovo špijuniranje glavna tema u celom svetu. „Ko govori istinu, taj ne čini zločin“, zaključuje Snouden.

Autori: Fridel Taube / Nemanja Rujević / spiegel
Odg. urednik: Ivan Đerković