Da li će 700 milijardi dolara spasiti Ameriku?

Buš je nakon usvajanja plana u Predstavničkom domu Kongresa najavio da će taj zakon brzo potpisati da bi "pomogao američkoj ekonomiji da preživi finansijsku oluju".

Predlog je izglasan sa 263 glasa za i 171 protiv, čime je odobrena jedna od najvećih intervencija vlade u finansijska tržišta poslednjih nekoliko decenija.

Iznos od 700 milijardi dolara jednak je bruto domaćem proizvodu Holandije.

Efekti se neće odmah osetiti

Predsednik Buš, koji se obratio novinarima ispred Bele kuće odmah po usvajanju mera, rekao je da veruje u sistem slobodnog tržista i da vlada treba da interveniše "samo kada je neophodno". On je rekao da je ovom merom Vašington delovao odlučno da bi ublažio rastuću kreditnu krizu koja je zahvatila SAD. Upozorio je takodje da će "trebati vremena" da se efekti plana osete.

Plan u ponedeljak nije prošao u Predstavničkom domu što je izazvalo drastičan pad indeksa na berzi u Njujorku i rasprodaju akcija. U plan su nakon toga unete odredbe o poreskim olakšicama za firme i srednju klasu, a iznos štednje koji država garantuje povećan je sa 100.000 na 250.000 dolara. Izmene su, prema navodima agencija, privukle republikance, ali su

izazvale negativne reakcije među umerenim demokratama zbog toga što

će poreske olakšice povećati budžetski deficit. Senat je izmenjeni plan usvojio u sredu, a sinoć ga je usvojio i Predstavnički dom.

Plan je i dalje sporan među stručnjacima

Neki od zakonodavaca su se žalili da ovaj plan daje ogromna ovlašćenja ministru finansija Henriju Polsonu i onome ko ga bude zamenio posle predsedničkih izbora 4. novembra. Polson je ovim dobio do sada nezapamćena sredstva i manevarski prostor da bi pomogao bankarskom sektoru. Drugi su rekli da je bilo neophodno da se usvoji plan da bi se sprečilo da problemi na Vol stritu ne prouzrokoju ekonomsku katastrofu.

Na Njujorškoj berzi juče je vladala napetost zbog iščekivanja da se o zakonu glasa u Predstavničkom domu, ali su indeksi rasli.