Da li je došao kraj modernom ropstvu?

Ostrva palmi u Dubaiju, svetleći tornjevi u Kataru, naftne platforme kod Abu Dabija – sve to ne bi postojalo bez stotina hiljada stranih radnika. Privreda naftnih monarhija u Persijskom zalivu oslanja se na radnike migrante. Njihova dozvola boravka povezana je sa dobijanjem radnog mesta. Ko želi da promeni posao mora prethodno da dobije dozvolu bivšeg poslodavca. Poslodavci se nazivaju sponzorima, a sistem se na arapskom zove kafala. Borci za ljudska prava izveštavaju da radnik prema kome se loše postupa može da se žali, ali na taj način rizikuje da izgubi sve što ima.

Sara Lea Vajtson iz organizacije Hjuman Rajts Voča kaže:

Niko ne sme da se buni

„Moguće je da će izgubiti posao i pravo na boravak u toj zemlji. Zbog činjenice da viza zavisi od poslodavca radnici nemaju pravo na slobodu kretanja i mogućnost da sami biraju posao“.

Ministar za rad u Bahreinu ovakvo stanje upoređuje sa ropstvom i želi da ga promeni. Od početka ovog meseca u Bahreinu je na snagu stupio novi zakon. Strani radnici smeju da rade gde žele, za promenu radnog mesta nije im više potrebna dozvola prethodnog poslodavca. Tarke Jusef iz školske uprave u Dubaiju kaže:

„Činjenica da je Bahrein prvi doneo ovakav zakon ne predstavlja iznenađenje. Od svih država Golfskog zaliva Bahrein je politički najotvoreniji, sa slobodnom štampom i parlamentom koji funkcioniše, ima šta da kaže i sluša glasove iz sveta“.

Međunardni zakoni u Bahreinu

Kritike na račun kafala sistema stižu iz celog sveta. Kralj Bahreina namerava da uvede veliki broj međunarodonih zakona, među njima i zakon o radnom pravu. Kralj na taj način želi da reši problem nezaposlenosti.

Nezaposlenost predstavlja veliki problem u svim državama Golfskog zaliva. Poslove koje obavljaju radnici iz Pakistana ili Bangaldeša domaći radnici ne žele da rade, jer su loše plaćeni. Dobro plaćena radna mesta najčešće dobijaju radnici sa Zapada koji imaju više obrazovanje. Onaj ko zaposli stranca mora da plaća taksu. Taj novac odlazi u fondove za školovanje domaćeg stanovništva. Ipak, otpor među poslodavcima u Bahreinu je veliki, kaže politkolog Tarek Yusef:

„ Oni su zbog toga nezadovoljni, jer plate koju daju radnicima sada moraju da budu konkurentne. Da bi zadržali radnike više nije dovoljno da im jednostavno ne daju dozvolu za promenu radnog mesta. Mislim da će tržište rada sada postati mnogi dinamičnije i efikasnije“.

Autor: K. Kintop/Ž. Bašić-Savić

Odg. urednik: N. Briski