Da li je Kina "dorasla" Olimpijadi?

Ne samo da je sve trebalo da bude lepo, nego je sve na silu moralo da postane lepo. Uloženi troškovi i napori za pripreme Olimpijade u Pekingu prevazišli su čak i novostečeno samopouzdanje. Konačno Kina je želela da se u Pekingu prikaže kao moderna država na istom nivou sa velikim silama ovog sveta. Posle skoro tri decenije do sada nevidjenog privrednog rasta.

Nezadovoljstvo preraslo u slepo nasilje

Ali sada se niko ne interesuje za divne stadione, upečatljive kulise sa kojih je trebalo da se ukaže na harmoniju zajedničkog života mnogonacionalne Kine. Demonstranti u crvenim odorama na krovu sveta pokazali su Kinu u drugom svetlu. Kao zemlju koja brutalno guši svaki otpor. Sa zgražavanjem se posmatraju slike pobunjene mase koja pali i ruši. Eskalacija nasilja rezultat je jednog paranoidnog proganjanja onih koji drugačije misle. Brutalni napad vlasti protiv mirnih demonstracija monaha prelili su čašu. Nagomilano nezadovoljstvo izlilo se u slepo nasilje protiv neomiljenih pridošlica iz centralne Kine.

Pekinško rukovodstvo neumorno ukazuje na postignute uspehe u izgradnji Tibeta. Stope rasta su veoma upečatljive. Ali od privrednog poleta Tibetanci nisu mnogo dobili. Oni se pre svega koriste kao živopisno obučeni statisti u jednom egzotičnom Diznilendu za turiste.

Podanici protiv svoje volje

Naravno centralna vlada je uradila mnogo da bi poboljšala uslove života na vrhu sveta, uostalom oni ni u kom slučaju nisu bili tako romantični kao što to rado vide na zapadu, čak ni za vreme vladavine Dalaj Lame. Zbog toga Peking ne razume zašto im Tibetanci nisu zahvalni. Istina je jednostavna. Oni nisu sami izabrali da budu podanici Kine. Oni se ne pitaju. Najmoćnija osoba na Tibetu je partijski sekretar, a on je do sada uvek bio Kinez. To je bio i Hu Djijantao, koji će i narednih pet godina biti na čelu države. On je odgovoran Tibetu za krvavo gušenje talasa protesta na Tibetu 1989.

Peking danas ne može kao onda bezobzirno da uguši demonstracije. Svuda postoje mobilni telefoni sa kamerama, i ima mnogo više turista kao potencijalnih svedoka. Ipak vlada će svim sredstvima, čak i silom sprečiti širenje požara. Ali bojkot Olimpijskih igara bio bi pogrešan, protiv čega je i Dalaj Lama. Uprkos svim naporima sada su Olimpijske igre neodvojive od politike ljudskih prava. I te instrumente trebalo bi iskoristiti.