Da li je pronađena Roza Luksemburg?

Zidojče Cajtung na naslovni strani donosi dve fotografije: na jednoj se vidi portret revolucionarke Roze Luksemburg, a na drugoj spomen ploča na kojoj je ugravirano njeno ime i „ubijena 15. januara 1919.“, zasuta crvenim karanfilima.

Zagonetka Roza Luksemburg

„Posmrtni ostaci 1919. godine ubijene revolucionarke možda nisu sahranjeni na groblju Fridrihsfelde u Berlinu nego se nalaze u klinici Šarite. Šef sudske medicine u Berlinu, Mihael Tsokos je uveren da se u fundusu klinike Šarite nalazi leš Roze Luksemburg, obezglavljen i bez šaka i stopala. Za sada nedostaje DNK dokaz, ali je kompjuterskim tomografom utvrđeno da je osoba čiji se leš nalazi u klinici imala oštećen kuk, jednu dužu i jednu kraću nogu i da je bila visine oko 150 cm – baš kao i Roza Luksemburg.

Frankfurter algemajne cajtung citira Tsokosa koji kaže: „Već decenijama se priča da posmrtni ostaci Roze Luksemburg nikada nisu izneseni iz klinike.“ Tsokos koji je na dužnost stupio 2007., krenuo je tragom tih priča i prvo proučio protokol o obdukciji leša koji je kasnije sahranjen pod imenom Roza Luksemburg. „U tom protokolu toliko toga ne štima, da sam potpuno siguran da to ne može biti Roza Luksemburg. Interesantno je da dvojica lekara koji su radili obdukciju dolaze do potpuno različitih zaključaka, i to u toj meri da se jedan od njih, na kraju protokola izričito distancira od kolege. To je veoma neuobičajena praksa. Oni su najverovatnije obducirali leš žene koja se bacila sa mosta u reku.“

Traži se DNK Roze Luksemburg

Tsokos kaže da do sada nije našao ni jedan detalj koji bi ukazivao na to da leš u klinici nije Roza Luksemburg. Međutim nedostaje naučni dokaz, genski otisak – DNK. „Zbog toga se i obraćam javnosti „– kaže on. „U javnim arhivima nema ničega što joj je pripadalo. Možda neki privatni kolekcionar ima deo odeće ili nešto drugo šta je bilo u direktnom kontaktu sa telom. Knjige i pisma nam ne znače ništa, jer su tokom decenija prošli kroz stotine ruku.“

Špigel piše da se traga za jednom duševno bolesnom rođakom Roze Lukemburg koja se navodno nalazi u Varšavi. Tsokos kaže da sam ne može ništa da učini i da je sada na politici da donese odluku i omogući da se napravi test DNK.

„Kada sam stupio na dužnost, u klinici Šarite je bio samo jedan leš – star 90 godina. Možda je namerno baš taj leš ostavljen da bude identifikovan u nekim drugim vremenima. Leš je 31. maja 1919. izvučen iz vode, nema glavu, šake i stopala.

Jedno što Tsokosa za sada još uvek navodi na sumnju da je reč o posmrtnim ostacima Roze Luksemburg je sledeće: „Zašto bih baš ja bio taj koji je došao do tog otkrića?“

Priredila: Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović