Da li je Sarajevo tolerantan grad?

Prema rečima nadbiskupa vrhbosanskog Vinka Puljića nepotrebno je bilo pridavati previše pažnje samom festivalu.

„To bi trebalo služba sigurnosti da rešava, a ne da se cela javnost opterećuje s takvom stvarnošću.“

Generalni sekretar Panevropske unije Bosne i Hercegovine Vanja Gavran takođe smatra da su mediji odigrali negativnu ulogu u tom kontekstu.

„Iako nikad medije ne okrivljujem, zaista je velika odgovornost na njima za ovo što se događalo, jer su toliko pažnje davali nekakvom skupu kao da ovde dolaze predstavnici svih svetskih država.“

Fali bavarska policija!

Profesor na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu, magistar Agmed Alibašić osuđuje svako nasilje, ali povlačeći paralelu između ostalih gradova u regionu i Evropi kaže da je ista organizacija, na žalost, nailazila na slične probleme.

„Ta grupa istu je sudbinu doživela u Beogradu, ima iste probleme u Zagrebu i na drugim mestima. Prema tome o radikalizmu i neprimerenom ponašanju mislim da se može govoriti, ali kao što se za Zagreb ne može reći da više nije evropski grad, onda nema osnove da se za Sarajevo kaže da je izgubilo neke od svojih dobro poznatih atributa."

Ako je festival prijavljen, onda su svi političari i vlast trebalo da stanu iza toga ili da ga u startu zabrane, smatra predstavnica Panevropske unije Nemačke Sadija Klepo i naglašava da je na Zapadu normalno da svi demonstriraju, ali da ključnu ulogu igra policija.

„Ovde nam nedostaje red i zakon. Fali nam dobra policija! Fali nam bavarska policija! Svi oni desničari tamo mirno stoje. On može da se obuče u crno i da stavi po sebi sve moguće minđuše, ali on ne sme da mrdne jer je odmah u zatvoru.“

Bosni ne treba radikalizam

Nasilje i jezik mržnje nad učesnicima Kvir festivala ne sme se svesti samo na pitanje stepena tolerancije i nedostatka kulture u BiH. Tu se radi o direktnom kršenju međunarodne konvencije, ali i zakona BiH, objašnjava profesor Ugo Vlaisavljević

„Član 2 Zakona o ravnopravnosti polova zabranjuje diskriminaciju zasnovanu na rodnoj ili seksualnoj pripadnosti, dok član 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima zabranjuje diskriminaciju na bilo kojim osnovama. Čak i ako veliki broj ljudi, gotovo svi ljudi, osuđuju jednu pojavu kao nemoralnu, a zakon je ne sprečava, to jest ne smatra da je ona nešto suprotno političkoj i državnoj zajednici, onda takva manifestacija mora biti dopuštena. Ili obratno, ako vrlo mali broj ljudi smatra da nešto treba da izađe u javnost, a velika većina je protiv toga, oni, ako ne krše zakone, imaju apsolutno pravo na to.“

Be sumnje da društvu u BiH ne trebaju radikalizmi bilo koje vrste, jer tu žive umereni i tolerantni ljudi koji osuđuju upotrebu nasilja nad bilo kim, ali isto tako osuđuju i mišljenje da Sarajevo i BiH nisu tolerantni i otvoreni prema drugima i drugačijima.