Da li je smrtna kazna na samrti?

„Ponovo je jedno pogubljenje u Sjedinjenim Državama prošlo neverovatno surovo“, piše Špigel onlajn. U Oklahoma Sitiju je Klejton Derel Loket čitava 43 minuta umirao u mukama. Novi koktel – koji se sastoji od anestetika, sredstva za opuštanje mišića i otrova – nije delovao. Pri punoj svesti se osuđenik grčio, škrgutao zubima i mrmljao. Na kraju je pogubljenje prekinuto, ali Loket je umro od infarkta. „Horor-egzekucija ponovo je pokrenula raspravu o smrtnoj kazni u SAD“, piše dalje Špigel. Protivnici ovakve kazne pokrenuli su niz protesta, dok pristalice – kao i uvek u ovakvim prilikama – podsećaju da je Loket učestvovao u otmici i silovanju dve žene, posle čega je jedna živa pokopana i tako ubijena. Iz američke vlade kratko su rekli da pogubljenje nije ispunilo humane standarde. Kritičari se pitaju kako uopšte ubijanje može biti humano.

Nemačka štampa oštro kritikuje bastion zapadne demokratije. „43 minuta trajala je mučna samrtna borba Klejtona Loketa, 43 minuta koji će možda značiti kraj smrtne kazne u Americi, jednoj od poslednjih industrijskih nacija u kojima se uopšte primenjuje smrtna kazna“, piše Nordvest cajtung iz Oldenburga. „Već decenijama opada podrška za egzekucije. Još samo 55 odsto Amerikanaca podržava smrtnu kaznu – to je i dalje većina, ali nakon poslednje katastrofe pitanje je koliko će većina potrajati.“

Komentator lista Zidvest prese (Ulm) nije tako optimističan. Piše da je dovoljan jedan pogled u američki Ustav da se uvide razmere grozote. „Član osam zabranjuje svaku formu okrutne i neobične kazne. Razvučeno ubijanje jednog čoveka nesumnjivo spada u takvu grupu, bez obzira na pitanje njegove krivice za neki zločin. Debata ipak stoji na mrtvoj tački jer je ovde nadležna svaka od 50 saveznih država. U mnogima i dalje važi moto oko za oko, zub za zub. Možda će vlasti nekih država ponovo razmisliti, ali osetnih napredaka neće biti.“ Trenutno je ovakva kazna ukinuta u 18 američkih država, a dozvoljena u 32.

O temi piše i madridski levoliberalni list El Pais. „Ubijanje ljudi po nalogu države ne može biti instrument civilizovanog pravosuđa. Poslednja egzekucija u SAD pokazuje koliko je važno ponovo pokrenuti debatu o ovoj formi legalizovanog ubijanja. Nije realno da se u skorije vreme u čitavim Sjedinjenim Državama zabrani smrtna kazna. Ali treba podržati inicijative koje utiču da sve manje Amerikanaca podržava ovu praksu. Dugoročno je, međutim, neophodno da SAD uđu u veliku grupu zemalja u kojima je smrtna kazna zabranjena ili se ne sprovodi. U suprotnom Zapad neće imati moralni autoritet da prigovara zemljama poput Kine, Irana ili Saudijske Arabije zbog čestog posezanja za smrtnim kaznama“, zaključuje španski list.