Da li Nemačka postaje Veliki brat?

Posle višemesečne rasprave nemački Bundestag usvojio je sporni antiteroristički zakon koji Saveznoj policiji omogućava da špijunira kompjutere i snima razgovore sumnjivih osoba. Sa tim ovlašćenjima otišlo se predaleko, mišljenje je velikog broja kritičara i u parlamentu i izvan njega.

Napad na ljudska prava

"Tamo gde pravo postaje nepravda, otpor postaje dužnost“, upozorava predsednica Zelenih Klaudija Rot. Njena stranka, između ostalih, učestvovala je i u demonstracijama protiv zakona.

"To je direktan napad na našu demokratsku bezbednosnu arhitekturu. Direktan napad na osnovna ljudska prava. To je ubica građanskih prava“, rekla je Rot.

Jedan od najvećih zagovornika donošenja spornog zakona, savezni ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble, ostaje pri svome:

"Nemačka se nalazi na nišanu međunarodnog terorizma. Ovde se radi o tome da se dođe do pravovremenih saznanja o planovima za atentate. Protiv atentatora – samoubica, na primer, zakonske mere nisu od pomoći. Zbog toga mi moramo da pokušamo da sprečimo teške zločine. To je u nadležnosti policije“, ponavlja Šojble.

Nadziranje privatnih stanova

Policija će ubuduće moći da nadzire stanove na sve moguće načine. Protiv toga je i bivši predsednik Savezne obaveštajne službe Hans Jerg Gajger.

"Privatni stan mora ostati prostor u koji pojedinac može da se povuče i uživa pravo da bude sam. U svom prostoru osoba mora da se oseća slobodnom od svakog osmatranja, bez straha da će njeno ponašanje kontrolisati državni organi."

Opasnost od zloupotrebe podataka

Šef poslaničkog kluba stranke Levice, advokat Gregor Gizi, strahuje da bi stvari mogle da se otmu kontroli. Prema zakonu, ne samo policijski organi, već i sudstvo, moraju garantovati da neće doći do zloupotrebe privatnih podataka koji se sakupljaju prilikom tajne pretrage kompjutera.

"Savezni ured za borbu protiv kriminala neće biti kontrolisan od strane sudskih organa, već će sve to obavljati sam. To je u suprotnosti sa pravnom državom. Pravna država podrazumeva da proveru treba da vrši sudija“, kaže Gizi.

Super institucija

Protivnici antiterorističkog zakona prebacuju nemačkoj Saveznoj vladi i članicama vladajuće kolacije CDU/CSU i SPD, da je od Ureda za borbu protiv kriminala (BKA) napravljena "super institucija“, prema uzoru na američki FBI. Šef BKA Jerg Cirke smatra da je poređenje neosnovano.

"To je policijska institucija i to će tako i ostati. Mi smo i dalje obavezni da se u svakom slučaju obratimo sudiji.“

To bi bila polovična istina. Prema zakonu, kod hitnih slučajeva šef BKA sme da izda dozvolu za praćenje on-lajn komunikacija bez odluke sudije. Zato predstavnici zelenih, liberala i levice najavljuju tužbu Saveznom ustavnom sudu.