Da li su špekulanti krivi za skuplji hleb?

Poskupljenje osnovnih životnih namirnica i do 40 odsto, glad, socijalni nemiri: to je tužni zbroj posledica krize koja je udarila pre pet, šest godina. Neposredno pre toga špekulanti su kao svoju zlatnu koku otkrili robnu berzu, dakle svetsko tržište na kojem se trguje i životnim namirnicama. Mnogi naslućuju da tu postoji neka veza.

Daniel Hahfeld radi za Oksfam, nevladinu organizaciju koja se zalaže za prava ljudi iz siromašnih zemalja. On se upravo vratio s protesta u frankfurtskoj bankarskoj četvrti, održanim zbog špekulacija velikih finansijskih institucija cenom pšenice, kukuruza i pirinča. „Ljudi izlaze na ulice jer znaju da su špekulacije cenama životnih namirnica dodatni faktor koji cene namirnica čini nesigurnijim, zbog kojih su one nestabilnije.“ Čak ima nekih špekulativnih proizvoda za koje se sumnja da uzrokuju rast cijena. „A to građani ne žele“, podvlači Hahfeld.

Brojna istraživanja dokazuju ovu opasnost. Svejedno, u nešto što se dugo činilo nepobitnom činjenicom, u međuvremenu su neki stručnjaci počeli da sumnjaju. Stručnjak za poljoprivrednu Tomas Glauben i njegove kolege su u novom istraživanju došli čak do suprotnog zaključka: akcije pojedinih finansijskih investitora su stabilizovale cene, ali ni u kojem slučaju povećavale.

Staro tržište s novim igračima

Kratak pogled u istoriju špekulacija na robnim berzama: još 1848. su neki trgovci žitom u Čikagu ustanovili svoju berzu. Njen glavni cilj je bio da osigura trgovce i poljoprivrednike od opasnosti preniskih cena pšenice. Jer na početku godine poljoprivrednik nikad nije znao kakva će mu biti žetva. Na takozvanom tržištu fjučrsima nije se trgovalo stvarnim žitom nego vrednosnim papirima, koji su određivali cenu žita za određeni vremenski trenutak.

Od pre nekoliko godina ovim se tržištem ne bave samo poljoprivrednici, trgovci žitom ili koncerni za preradu životnih namirnica. Tu su špekulanti koji s poljoprivredom nemaju ništa, već slede isključivo finansijske interese i koji špekulišu sve većim troškovima za životne namirnice. I to je vrlo unosno. Vrednost investicija se između 2004. i 2011. osam puta povećala, na 400 milijardi američkih dolara.

Bolje cene zahvaljujući konkurenciji?

Tomas Glauben i kolege pratili su uticaj takozvanih long-only-index fondova na razvoj cena kukuruza, pšenice i ostalih žitarica. Oni argumentuju da se kroz ove fondove povećala konkurencija na tržištima i da se zbog toga poljoprivrednici mogu povoljnije osigurati. „Tako su porasli podsticaji da se proizvodi u poljoprivredi, što vodi prema većoj ponudi na svetskim tržištima“, smatra Glauben. „To opet vodi stabilizaciji cena što je u interesu potrošača.“

Daniel Hahfeld iz Oksfama je i dalje skeptičan. Takve špekulacije se šire samo na tržištima koja su ionako već bila dovoljno likvidna. Prednosti za poljoprivrednike stoga uopšte nisu tako velike. Njega zabrinjavaju pre svega ogromne količine novca koje se ciljano investiraju u određene namirnice, posebno one koje se mogu koristiti i kao bio-gorivo. „Kad tamo odjednom uđe puno kapitala, postoji opasnost da se tržište napumpa zbog očekivanja rasta cena.“ A to bi moglo negativno da se odrazi na realne cene namirnica.

Poverenje je dobro, oprez je bolji

Ali kad već nije jasno u kojoj meri neki finansijski proizvod može uistinu biti štetan, onda bi iz predostrožnosti trebalo da se ukloni s tržišta. „Postoje određeni finansijski produkti koji nikome nisu potrebni. Ali njihova potencijalna šteta je toliko velika da se jednostavno mora reagovati i ne može se dopustiti da samo prekrstimo ruke i ništa ne činimo“, smatra Hahfeld. Doduše, svako bi smeo i dalje da trguje na tržištu fjučrsa i to se činilo još u doba drevnog Vavilona. Ali oni koji se povode isključivo za finansijskim interesom ne bi smeli da vode glavnu reč te bi smeli da trguju samo u okviru određenog ograničenja koje bi odredila politika.

Konačne odluke Evropske unije oko ove teme još nema. Nemački ministar financija Volfgang Šojble je nevladinoj organizaciji Fudvoč ipak već signalizirao da će se u Briselu snažnije zauzeti za gornju granicu broja špekulativnih vrednosnih papira koje neki trgovac može imati. Jedno je ipak sigurno i tu su saglasni i oni različitih gledišta: špekulacije životnim namirnicama same ne mogu biti krive za rast cena, kakav se dogodio tokom krize. Proizvodnja biogasa i biogoriva u industrijskim zemljama, rast broja stanovnika, veća potražnja u zemljama kao što su Kina i Indija, suše: u borbi protiv gladi u svetu moralo bi se paziti na puno mesta.

Autori: Hilke Fišer / Snježana Kobešćak
Odg. urednik: Nemanja Rujević