Da li su blogeri novinari ?

Markus Bekedal je ljut. Na sreću, može sebi da da oduška na svom blogu netzpolitik.org gde kritikuje odluku odeljenja za štampu Bundestaga po kojoj je ostao bez akreditacije za 2014.

„Zbog toga imam slabiju poziciju nego drugi novinari. To može i da se posmatra kao ograničavanje slobode medija i kao pokušaj da se ometa kritičko izveštavanje“, kaže ovaj autor.

Bekedal zna kakvi su političari u Berlinu – naime, taj stručnjak bio je stalni član odbora „Internet i digitalno društvo“ u Bundestagu, koji je raspušten početkom 2013. Njegov blog je jedan od najvažnijih političkih publikacija te vrste u Nemačkoj, a Bekedal posebnu pažnju poklanja temama povezanim sa Internetom.

Na stranici se svakog dana obrađuju nova dešavana u digitalnom svetu, i to u različitim formatima. Drugim rečima, ovaj bloger je aktivan na gotovo svim društvenim mrežama, svake nedelje objavljuje podkast i intervjuiše vodeće stručnjake iz oblasti novih tehnologija, i te razgovore zatim objavljuje u obliku videa.

„To neće moći tako“

Bekedal za Dojče vele kaže da uopšte nema razumevanja za odluku da mu se uskrati akreditacija. I on nije jedini ko to doživljava kao problem, jer su i mnogi drugi politički blogeri tokom proteklih nedelja prošli kroz iste teškoće. Na primer, Tilo Jung, koji stoji iza platforme „Mlad i naivan – politika za nezainteresovane“ takođe je ostao bez akreditacije. Jung je na to na fejsbuku prokomentarisao rečima : „Delite novinare na prvu i drugu klasu: to neće moći tako.“

Ipak, Bundestag insistira da se godišnja akreditacija izdaje jedino za osobe sa novinarskom legitimacijom. To u potpunosti podržava i Nemačko udruženje novinara. Novinari bez legitimacije, dakle, blogeri i amaterski izveštači, zbog toga su u podređenom položaju. Sa tom ocenom se slaže i referent Višeg suda u Berlinu, doktor Jonas Kal, koji smatra da legitimacije ne smeju da budu jedini kriterijum za to ko pripada medijima a ko ne. Razlike između novinara i blogera mogu da igraju ulogu “od slučaja do slučaja, ali ne generalno”, kaže Kal, jer “blogovi nisu mediji druge klase.”

Ko uopšte čita blogove?

Važnu ulogu u ovoj raspravi igra i uticaj takozvane "blogosfere". Sudeći po najnovijoj studiji nemačkoj javnog servisa iz septmebra 2013, ona nije baš impresivna - samo 16 odsto stanovništva kaže da „povremeno“ čitaju blogove, a samo četri odsto tvrdi da to čine makar jednom nedeljno. To se odnosi na blogove bilo koje vrste – što znači da je broj ljudi koji na taj način prate politička dešavanja još manji.

„Blogovi u Nemačkoj ne dopiru do velikih masa ljudi“, objašnjava Profesor Jan-Hinrik Šmit sa Univerziteta u Hamburgu. Ipak, on tvrdi da blogovi mogu imati uticaj na javne rasprave o političkim i društvenim pitanjima.

Biće teže, ali ne nemoguće

Bundestag u ovom trenutku ne predviđa promene propisa. Osobe koje nisu dobile godišnju akreditaciju mogu da pronađu druge načine da prisutvuju sednicama: na primer, mogu da traže jednodnevnu dozvolu za izveštavanje. To zvuči kao jednostavno rešenje. Međutim, žali se Bekedal, takve akreditacije je neophodno zatražiti unapred i u skladu sa propisanim rokovima, i zatim čekati u redu da bi se one podigle. To zahteva vreme.

Još jedna teškoća za blogere je što svaki put moguće da zahtev odbije – što znači da nema pristupa. Posebno su problematična zasedanja parlamentarnih odbora ili konferencije za štampu koje se često dešavaju brzo i bez dovoljno vremena da se podnese zahtev. “Bez akreditacije, mogu da prisustvujem zasedanjima parlamentarnih odbora kao gost, ali mogu da mi zabrane da korisim telefon ili laptop, i to mi se već desilo više puta“, kaže Markus Bekedal.

Blogeri i dalje vredno rade, aktivni su na novim medijima , i skreću pažnju javnosti na diskriminaciju. Stalno se kaže da je budućnost medija na internetu. Ali čini se da to još nije doprlo do ušiju poslanika u Berlinu. Isto kao i Angeli Merkel, mnogima od nih Internet je i dalje „nepoznata teritorija“.

Autori: Aleksanda Štolc / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić