Da li su nemačke firme ugrožene u Rusiji?

Proizvođač poljoprivrednih mašina „Klas“ (Claas) ponosan je na svoju dugu tradiciju poslovanja u Rusiji. Ta firma još od kraja osamdesetih u Rusiji prodaje svoje traktore, kombajne i druge poljoprivredne mašine, a već jedanaest godina u ruskom Krasnodaru ima i svoju fabriku (na naslovnoj fotografiji). Tek nedavno su odlučili da dodatno investiraju u taj pogon u Rusiji i pri tom su uložili više od 100 miliona evra kako bi udvostručili kapacitet fabrike.

Međutim, posao trenutno ne ide dobro. Portparol firme Volfram Eberhard ne želi da iznosi tačne brojke već samo priznaje da će „trenutna stagnacija poslova u Rusiji i Ukrajini sigurno uticati na rezultat poslovanja u ovoj godini“.

Politička previranja u Rusiji doprla su i do nemačkih preduzeća. Prema rezultatima upitnika nemačke Privredne komore u Moskvi, 61 odsto firmi veće je uočilo da se politička kriza odražava i na njihovo poslovanje, a trećina preduzeća priznaje da im se promet smanjio.

To se pre svega odnosi na nemačke proizvođače mašina. Njima je izvoz u Rusiju na četvrtom mestu i godišnje se u tu zemlju izveze mašina i opreme u vrednosti od 7,8 milijardi evra. Udruženje nemačkih proizvođača mašina VDMA moralo je da objavi da je izvoz u Rusiju u januaru i februaru bio za 19 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.

Pitanje cene

Problem se ipak nije pojavio tek pošto je izbio spor između Rusije i Ukrajine. Već duže vreme ruskoj privredi ide sve lošije, a prošle godine rublja je izgubila gotovo petinu svoje vrednosti. Nakon izbijanja političke krize, taj trend se dodatno pogoršao, a rezultat se lako može izračunati: krediti su postali suviše skupi, investicije se odlažu, a proizvode Made in Germany Rusi jedva da mogu da plaćaju.

To naročito pogađa nemačke firme koje su veoma aktivne na tom tržištu, poput proizvođača lekova „Štada“ (Stada). Njima je rusko tržište na drugom mestu po važnosti, pa je tako i ukupan promet pao za 13 procenata. Istovremeno, trpe i proizvođači kojima je ta zemlja samo jedno od niza tržišta, poput koncerna „Folksvagen“ (VW), a i proizvođač sportske opreme „Adidas“ žali se da mu je, zbog sve slabije rublje, opao promet u prvom kvartalu ove godine.

Ono što najviše muči nemačke firme jeste neizvesnost – ono šta donosi sutra. Zato se odlučuju da odlažu investicije, čak i ako su one već bile spremne za realizaciju. Tako je proizvođač prehrambenih namirnica „Kine“ (Kühne) odložio početak izgradnje fabrike u Rusiji iako su, kako se može čuti u Nemačkoj privrednoj komori, već kupili zemljište za fabriku i dobili sve dozvole.

Trgovački koncern „Metro“ nameravao je da na berzi iznese deonice svog ruskog ogranka, „Keš end keri Rusland“ (Cash&Cary Russland), ali je tu odluku odložio. Iz nemačkog koncerna i dalje tvrde da to nameravaju ta urade, ali tek kada se u Rusiji stvore „pravi uslovi za prikupljanje kapitala“. S obzirom na trenutne okolnosti, to trenutno nije slučaj.

Posledice po Nemačku sagledive

Nemačka privredna komora DIHK barata sa brojkom od oko 6.000 nemačkih preduzeća koja posluju u Rusiji. Taj spisak obuhvata i firme koja se sastoje od samo jednog zaposlenog, ali i velike multinacionalne koncerna koji su aktivni na svim kontinentima i kojima je Rusija samo jedno od mnogih tržišta. Oni (za sada) tek donekle osećaju posledice krize u Ukrajini. „Poslovanje s Rusijom je važno i proteklih godina to je bilo jedno od tržišta koje se najbrže i najsnažnije razvijalo. Ali ono nije preterano veliko“, objašnjava Tobijas Bauman, stručnjak za Rusiju u DIHK.

Ukupno uzevši, oko tri odsto nemačkog izvoza odlazi u Rusiju i čak kad bi tamo nastupila ozbiljna ekonomska kriza, Nemačka bi samo blago osetila njene posledice. Nemački ekonomski instituti su, za svaki slučaj, izračunali model u kojem su pošli od pretpostavke da je privreda te zemlje praktično kolabirala i da vlada recesija od 4 procenta. Čak i u tim okolnostima, bruto društveni proizvod (BDP) Nemačke bio bi manji za 0,3 odsto. To nije baš dobro, ali može da se preživi.

Malima je teže

Najveći problem su male firme kojima je Rusija jedno od najvažnijih tržišta i koje su do sada mnogo investirale u tu zemlju. Ako se kriza bude dodatno zaoštrila, njima bi mogao da bude ugrožen opstanak. Ipak gotovo niko od njih ne želi da potpuno odustane od posla Rusijom. Monika Holaher iz Udruženja nemačkih proizvođača mašina i prateće opreme objašnjava da se većina preduzeća, čak i ako je trenutno loše, drži svojih srednjoročnih i dugoročnih planova.

Tako je i kod proizvođača poljoprivrednih strojeva „Klas“. Portptarol te firme Volfram Eberhert smatra da politička kriza „ne može da bude razlog“ za likvidaciju investicija od sto miliona evra koje se ulažu u Rusiju. „Uvek ima i biće i kriza i rizika. Ali naravno da mi kao porodično preduzeće ne razmišljamo samo o današnjem danu, već i o tome šta će biti sutra.“

Investicija u neki proizvodni pogon uvek je dugoročna i zbog toga je Rusija i dalje zanimljiva za proizvođača poljoprivrednih mašina. „Bez obzira na sve i dalje će postojati potreba da se ruska poljoprivreda modernizuje.“ A u tome će im svakako pomoći mašine nemačke firme „Klas“.