Da sam ja neko u ovoj Nemačkoj...

Sedim u sobi, slušam nemačku himnu i osećam se uzvišeno. Pred prozorom na stubovima za rasvetu okačeni su predizborni plakati. Dominiraju oni sa likovima kandidata za budućeg kancelara – demohrišćanke Angele Merkel i socijaldemokrate Franka-Valtera Štajnmajera. Gledam u njih i pitam se šta je potrebno da uradim da se i moj portret pojavi na takvom plakatu?

Uslovi za kancelara

Osamnaestu sam odavno navršio, i time ispunio prvi uslov: punoletnost. Čak i sa svojih 47 godina imam još "lufta": do sada je najmlađi kancelar bila Angela Merkel, pre četiri godine kada je izabrana imala je 51. godinu. Ali već sledeću prepreku ne mogu da preskočim: nemam nemačko državljanstvo. Dakle ništa od kandidature.

Ali ja se ne predajem tako lako. Počinjem da kujem planove, planiram svoj juriš na kancelarski ured u Berlinu. Dakle, moram uzeti nemačko državljanstvo. Zatim moram da uverim većinu poslanika u saveznom parlamentu, Bundestagu, da me izaberu za šefa Vlade.

Kancelara izglasavaju poslanici

U Nemačkoj kancelara ne biraju direktno birači, već ga izglasavaju poslanici saveznog parlamenta, Bundestaga. U zemlji vlada sistem stranačke demokratije, stranke faktički imaju monopol na donošenje političkih odluka. Partijska knjižica je ulaznica bez koje se ne može do funkcije kancelara. Dakle, sledeći korak: učlanjenje u neku od velikih stranaka.

U stranci se moram popeti visoko na hijerarhijskoj lestvici, potom uveriti predsedništvo da sam ja pravi kandidat. Onda idemo na stranački kongres, koji odobrava moju kandidaturu i moj izborni program. Stranka plaća i moju predizbornu kampanju, plakate, TV-spotove, nastupe u dvoranama širom zemlje. Prava sitnica. Olakšavajuća okolnost: da bih postao kancelar, uopšte ne moram da budem poslanik parlamenta.

Mašta može svašta

Moja mašta više nema granica. Već se vidim u nizu nemačkih kancelara, od Konrada Adenauera do Angele Merkel. I već se čujem kako s levom rukom na tekstu ustava, i s polusavijenom desnom u vazduhu pred predsednikom i parlamentom izgovaram zakletvu: "Kunem se da ću svom snagom raditi za dobrobit nemačkog naroda, u njegovu korist te ga braniti od štete. Kunem se da ću poštovati Ustav i zakone zemlje, odgovorno izvršavati obaveze i zalagati se za pravednost za sve ljude."

I stojim pred prozorom svog kancelarskog ureda, gledam gore desno u svetlu budućnost, i glavom mi odzvanja pesma nezaboravnih Indeksa: Da sam ja neko...

Autor: Z. Arbutina

Odg. urednica: Ž.Bašić-Savić