Dan borbe protiv buke u Nemačkoj

Ponedeljak, prvi čas u jednoj osnovnoj školi u Kelnu. 23 šestogodišnjaka sede mirno u klupama i slušaju učiteljicu. Mala Matilda priča o poseti zabavnom parku, govori tiho. I učiteljica šapuće. Međutim to nije uvek tako. Petkom, na poslednjim časovima pred vikend buka je velika.

Već 85 decibela 40 sati nedeljno dovoljno je za trajno oštećenje sluha. Na gradilištima se nosi specijalna zaštitna oprema – u školi naravno ne, mada se u učionicama vrlo lako pređe nivo i od 100 decibela.

Policija najviše pritužbi dobija zbog buke iz susedstva

U Policiji u Kelnu nam kažu da ih građani najčešće alarmiraju baš zbog žalbi na buku. Često su to komšije koje glasno slušaju muziku, mladi koji noću glasno pričaju ili pevaju - ali najveću buku pravi saobraćaj.

Rajner Libman najbolje zna koliko buke građani Kelna moraju da izdrže. On je šef odeljenja za buku u okviru ureda za zaštitu okoline i odgovoran za mapu buke.

Jačina buke se mora kontrolisati

Evropska unija je sve velike gradove u EU obavezala da precizno izmere buku u predstave je na mapi. Keln je na takvoj mapi opasan crvenim prstenom - iza kojeg se nalaze zaštitni zidovi pored autoputeva. Oni koji stanuju blizu autoputa izloženi su neprekidnoj buci koje ne mogu da se oslobode ni godinama posle selidbe u neki drugu manje bučnu oblast.

Drugačije zvuči ulica u centru grada, kaže jedna starija žena koja ovde živi decenijama:

„Čovek to više i ne primećuje. Doduše bučno jeste, ali to je kao kada neko kod kuće non-stop ima uključen radio, i ti dođeš u posetu i pomisliš … Bože, kako im to ne smeta?…A ti ukućani više ništa ni ne primećuju…Kada odem na selo kod rođaka, često ne mogu da zaspim. Verovatno mi nedostaje moja uobičajena ulična uspavanka…"