Dan Zavičaja
2. septembar 2006.
nje. Horst Keler danas je govorio na ovogodišnjem Dan zavičaja
«Poštovati ljudska prava – iskoreniti proterivanje» - bio je moto ovogodišnjeg Dana zavičaja. Erika Štajnbah iskoristila je priliku da se još jednom založi za otvaranje Centra proteranih. Već dugo se predsednica Saveza proteranih zalaže za osnivanje centra za dokumentaciju u centru berlina. Uprkos kritika koje dolaze iz susednih zemalja. Pre svega u Poljskoj je duboko ukorenjen strah da bi Nemci mogli da zaborave svoju istorijsku krivicu, ne samo zahtev za uspostavljanje Centra za dokumentaciju o proterivanju, već i inicijativa Štajnbahove o izložbi o proterivanju u Evropi opteretila je Nemačko – Poljske odnose. Štajnbahova je odbacila kritiku i rekla da se ne radi o osveti, ali da sudbina proteranih ne sme da padne u zaborav.
«Ono što je svim narodima sveta dozvoljeno, naime pravo da mogu da govore o doživljenoj patnji i da žale za svojim žtvama, mora da važi i za Nemačku. Utoliko pre, ako je žaljenje osnov za pozitivan dijalog i pogled uprt u sutrašnjicu.»
Najugledniji govornik na obeležavanju Dana zavičaja bio je nemački predsednik Horst Keler, čija porodica je 1944. morala da beži iz Poljske. Keler se nije osvrnuo na Centar za proterane, niti je govorio o zahtevu za proglašenje Nacionalnog dana potsećanja na prognane. Istorija prognanih i proteranih je deo nemačkog identiteta, i mora se na vidljiv način potsećati na nju. Ipak ne smeju se ignorisati brige susednih zemalja.
«Mi moramo strpljivo da posredujemo da se u Nemačkoj ne pojave snage koje bi htele da prekrajaju istoriju. Ja ih ne vidim. I mi to moramo jasno da kažemo. Nema sumnje u to šta je bio uzrok i šta je izazvalo begstvo i proterivanje: Nacionalsocijalistički neparavedni režim i Drugi svetski rat koji je započela Nemačka.»
Nepotrebno proterivanje danas treba sprečiti. Keler je potsetio da su u mnogim zemljama na svetu ljudi prisiljeni da napuste svoj zavičaj. Kao u bivšoj Jugoslaviji, Africi, Istočnom Timoru...
« Proterani i bez domovine još i danas to je sudbina koju trpe i snose milioni ljudi. To nikome nije svejedno. Proterivanje je nepravda i ne sme biti sredstvo politike. Zadatak celokupne Medjunarodne zajednice je da pomogne da se ovo saznanje proširi u celom svetu. Istrajno i sa ciljem da se na kraju ipak stvori bolji svet.»
Monika Ditrih