Današnja omladina: Trud se (ne) isplati

Tek svaki četvrti tinejdžer u Nemačkoj iz porodica sa nižim obrazovanjem, smatra da se trud i rad na kraju isplate. Najnovija studija o perspektivama i jednakim šansama, ukazuje na pesimizam među mladim generacijama. Istraživanje instituta Alenzbah pokazuje da takvo raspoloženje preovladava među 30 odsto mladih.

Naročito je uočljivo pesimističko raspoloženje među mladima iz porodica sa malim primanjima i nižim obrazovanjem. Čak 81 odsto njih smatra da se trud i rad ne isplate. "Istovremeno 56 odsto građana gornje klase, ispod 30 godina starosti, veruje da se učinak na poslu pozitivno odražava na socijalni uspeh. S druge strane samo 19 odsto građana ove starosne grupe, iz nižih klasa, deli njihovo mišljenje", tvrde istraživači.

Mladi danas razmišljaju drugačije

"Mladi danas na sve to gledaju realističnije", kaže Mihael Hartman, sociolog na Univerzitetu u Darmštatu. To da li će mladi u Nemačkoj na kraju napraviti karijeru, zavisi u najvećoj meri od statusa i obrazovanja njihovih roditelja. "U poslednjih deset godina je društvena pokretljivost značajno umanjena", smatraju stručnjaci. Prelazak iz nižeg u viši društveni sloj, prilično je težak i gotovo nemoguć. Stoga, Hartman nije iznenađen izjavama 1.800 ispitanika.

Ali rezignacija među mladima nije prisutna svuda. "Ovde u našem kraju ima dosta firmi, verovatno ću naći nešto", kaže jedan student na evropskom koledžu Hajnrih Herc u Bonu. Veliki broj mladih Nemaca koji nisu uspeli da pronađu mesto u firmama, kako bi izučili neki zanat, odlazi upravo u ovakve obrazovne institucije. Studenti između 17. i 20. godine starosti ovde pohađaju nastavu nemačkog, politike i ekonomije. Ima dosta teorije, ali i prakse u oblastima poput metalurgije. "Tako uvećavate šanse da neko mesto na kraju ipak pronađete", kaže jedan 16-godišnjak, koji odlazi na nastavu iz "Planiranja u trgovini".

Najviše pesimizma u porodicama sa nižim primanjima

Veliki broj mladih na ovom koledžu dolazi iz porodica sa niskim primanjima. Polovina njih su deca roditelja sa migrantskom pozadinom. Dve trećine njih bi radije optimistično gledala na svoju budućnost, kada bi bila u poziciji. Nasim ima 17 godina. Njegovo školovanje se prilično zakomplikovalo. Najpre je bio u gimnaziji, koja posle polaganja mature, podrazumeva upisivanje nekih studija. Ali on je od toga odustao, prebacio se u klasičnu srednju školu. "U jednom trenutku sam izgubio interesovanje. Ocene su bile sve lošije, morao sam na dopunsku nastavu. Ali to ne znači da sam odustao." Razmišlja o studiranju informatike. U slobodno vreme programira svoje igrice.

Njegovi roditelji dolaze iz Irana, oboje su nastavnici, ali po dolasku u Nemačku nisu bili u mogućnosti da pronađu posao u svojoj branši. Otac je u međuvremenu postao taksita. "Moji roditelji ne kapiraju baš najbolje nemački obrazovni sistem", kaže Nasim. "Savetnik za profesionalnu orijentaciju mi je savetovao da upišem ovaj koledž, ali meni se čini da će to biti izgubljena godina."

Mladi ne znaju dovoljno o mogućnostima školovanja?

Florijan fon Soten, rektor škole Teodor Lit u Bonu tvrdi da je mlade ljude potrebno savetovati što je ranije moguće. "Neki školarci znaju da nabroje 10-15 zanimanja i to je sve", kaže on. Istovremeno, Fon Soten tvrdi da situacija za one koji žele da izuče neki zanat nije toliko loša. Sve je više firmi koje nude čak i praksu, pre stručne obuke.

I na samom tržištu rada, prilike su daleko od katastrofičnih. Godišnje u penziju ode oko 500.000 ljudi. Neka radna mesta nema ko da preuzme. Sociolog Hartman smatra da je na političarima da u obrazovnom sistemu stvore atmosferu, koja mladim Nemcima neće davati pogrešnu poruku tipa. "Ti si zavistan od drugih i to ne možeš da promeniš."

Autori: Julia Manke
Odg. urednik: Jakov Leon