Danska povlači vojnike iz Iraka
1. avgust 2007.
Ipak koaliciju čine još 25 država, kaže Markus Kajm, član Grupe za istraživanje bezbednosne politike:
“Neuporedivo najveći kontigent imaju Sjedinje Američke Države, slede Velika Britanija, Poljska, Danska i Južna Koreja. Sve one osim Sjedinjenih Država razmišljaju o smanjenju vojnih snaga u Iraku.”
A Danska već reaguje: danas će povući pet stotina kopnenih snaga, stacioniranih od 2003, na jugu zemlje, u Basri. U zamenu će poslati četiri helikopterske jedinice, sa ukupno 50 vojnika. Jedan od razloga za povlačenje snaga, jeste povećanje kontigenta u Avganistanu na 600 vojnika:
“Ovakav potez rezultat je stava da je Irak verovatno izgubljen, a da se u Avganistanu još nešto može spasti. Istovremeno, na angažman u Avganistanu se gleda kao na kolektivnu akciju NATO, u kojoj su evropske članice odgovorne za ukupan rezultat i imidž NATO,”
kaže Otfrid Nasauer, upravnik Centra za informacije. Ali zvanični podaci se razlikuju. Sve više se čuje argument da je iračka Vlada spremna da preuzme odgovornost. Ali slika stvarnosti je drugačija. Markus Kajm kaže:
“S jedne strane države su pod pritiskom da opravdaju legitimnost akcija, jer ne čini se da se situacija u Iraku poboljšava. Naprotiv, na ivici smo gradjanskog rata, ako već nije izbio.”
Zato je javnost u Poljskoj, Britaniji ili Danskoj već neko vreme protiv produžavanja misije u Iraku. Markus Kajm objašnjava:
“Istovremeno nije moguće ni povlačenje snaga, jer iračke snage nisu u stanju da pruže bezbednost na čitavoj iračkoj teritoriji. Uz to, niko ne bi mogao da ima interesa od nepromišljenog povlačenja snaga, koji bi se mogao završiti gradjanskim ratom ili teritorijalnim raspadom Iraka.”