De Bur o Enkeu: Kritikovao sam ga kao kapiten

Legendarni holandski reprezentativac Frank de Bur godinama je bio kapiten Barselone – takođe i dok je u tom klubu bio Robert Enke, nemački golman koji je izvršio samoubistvo bacivši se pod voz. De Bur, sada trener Ajaksa, u intervjuu za Šport bild govorio je o optužbama da je i on uticao na Enkeovu depresiju. Tako nešto je napisao Ronald Reng, autor biografije pokojnog golmana. „Najpre niko nije znao za Robertov problem. Tek nakon njegove smrti sam saznao da je patio od depresije i da je išao na terapije. To je sve strašno“, kaže De Bur.

U Enkeovoj biografiji eksplicitno piše da je golman prolazio kroz težak period posle kritika koje mu je upućivao De Bur. Posebno posle poraza u kupu od tadašnjeg trećeligaša Alikantea za koji je De Bur u svlačionici, pred celom ekipom, ali i u medijima krivio Enkea. „Sada se to vrednuje drugačije, ali sam ja celog života bio kapiten i tako sam i funkcionisao. U to spada i otvoren razgovor sa saigračima. Ne može trener uvek sam da priča i da se ponaša kao policajac u ekipi.“

De Bur kaže da je uvek „bio impulsivan“ i govorio direktno ono što mu se ne sviđa. „To zna da bude i neprijatno, mogu pasti i teške reči, ali posle 30 sekundi je opet sve u redu i opet se ponašamo prijateljski.“

Enkeova smrt donekle razbila tabu

Enke, čiji je poslednji klub bio Hanover, bacio se pod voz u tom gradu u novembru 2009. godine. Nešto kasnije je obelodanjeno da je bolovao od depresije i da je poslednjih sedmica života često posećivao lekare. Problem je dugo krio i od najbližih kako ne bi ugrozio svoju karijeru. Enke je trebalo da bude prvi golman Nemačke na Svetskom prvenstvu u JAR prošle godine.

Smrt Roberta Enkea pokrenula je lavinu priča o depresije fudbalera, koja je do tada bila tabu tema. Recimo, doktor Gerd Drihorst, nekadašnji „mentalni trener“ Herte, tvrdi da je hrvatski reprezentativac Josip Šimunić godinama patio od depresije. „Svaki dan se bojao da neće ispuniti očekivanja i stalno je sumnjao u samog sebe. Jedno pogrešno dodavanje mu je bilo dovoljno da potone, da sve dovodi u pitanje. Sam bi sebe raskomadao“, rekao je Drihorst.


Ali ovaj priznati psihijatar Šimunića navodi kao školski primer čoveka koji se uspešno izlečio od depresije: „Mentalna snaga može da se trenira kao svaki mišić. Trenutno se priča o terapijama, ali smatram da je prevencija mnogo važnija“, dodaje Drihorst.

Ko na stadionima i pred televizijskim kamerama praktično stalno stoji u centru pažnje, taj ne sme da pokaže slabost. A ponajmanje psihičku labilnost – pošto deviza glasi: na terenu su samo žestoki momci. Zato je, posle smrti Roberta Enkea, više od dvadeset golmana potražilo pomoć od sindikata fudbalera, ali nijedan nije u svom klubu priznao da mu treba pomoć. Stručnjaci procenjuju da tek svaki deseti igrač prizna da ima problema da se nosi sa pritiskom.

nr/jil/sbild/sid/dpa