Deca ne niču na honorarnim ugovorima

List Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) nije jedini zabrinut zbog činjenice da je u Donjoj Saksoniji prošle godine rođeno 11,6 procenata manje dece nego 2004: „To je alarmantan razvoj koji će bez sumnje imati dalekosežne posledice. Problemi koji su ionako teški, postaće još teži. U obdaništima i školama će biti manje đaka, manje učenika u privredi, sistem finansiranja penzijskog i zdravstvenog osiguranja će biti opterećen. Pokrajina će krvariti. Svako opadanje nataliteta je novi podsticaj za liberalizaciju zakona o doseljavanju, ali, nezavisno od toga, uzroci fatalne tendencije su svakako višeslojni. Pokloniti život jednom detetu, ili odreći se roditeljstva, to su vrlo lična pitanja i lične odluke svakog para.

No, društvo se mora obavezati na uklanjanje svega što se može isprečiti u ostvarenju želje da se rodi potomstvo. Poslednjih godina je na tom planu mnogo i učinjeno: poboljšane su mogućnosti čuvanja dece u jaslicama, škole su prešle na celodnevni sistem nastave, povećan je dečji dodatak. To sve ima efekta, ali još nije dovoljno – posebno ako se ima u vidu generacija večitih praktikanata. Jer, kako animirati mlade ljude da osnivaju porodicu, ako im se u izgled stavljaju samo ugovori o radu na ograničeno vreme, tako da oni ne mogu odgovorno da planiraju svoju budućnost?“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) razmišlja o Božiću: „Božić uvek nosi sa sobom i opasnost da postane period sreće kratkog daha. I ove godine pod jelkom se mogu naći računarske igrice, najmoderniji televizori, ili vaučeri za tehničku robu. (…) Ovaj praznik, međutim, pruža pre svega šansu da se razmisli o sopstvenom standardu i možda i malo zaboravi na čuvenu nemačku svetsku bol (veltšmerc) – jer sve diskusije koje se kod nas vode, bilo da je tema preimplantaciona dijagnostika ili reforma socijalnog sistema, evro ili veliki građevinski i saobraćajni projekti, moguće su samo u civilizovanoj zemlji u kojoj postoje raskošne medicinske, socijalne i finansijske mogućnosti (i pored velikog državnog duga)…“

Na sledećoj strani:

I dalje mogu da unište čovečanstvo

I dalje mogu da unište čovečanstvo

Mnogi listovi su objavili i komentare o ratifikovanju ugovora o nuklearnom razoružanju START. Tako Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri) piše: „I pored svih aplauza zbog ratifikacije ovog ugovora, ne treba zaboraviti da će arsenali oružja dve supersile i u budućnosti biti dovoljni za uništenje čovečanstva. I pored toga, ovaj sporazum je neophodan, pre svega kao mera uspostavljanja poverenja. On bi mogao biti početak nove ere u partnerstvu dva tabora koji su decenijama bili neprijateljski nastrojeni jedan prema drugom, a i danas imaju velike probleme u međusobnom sporazumevanju. Doduše, najveća nuklearna opasnost ne potiče više od etabliranih nuklearnih sila, već od pridošlica kod kojih su geopolitičke ambicije povezane sa ekstremizmom i političkom nestabilnošću. Ako bi, na primer, Iran napravio atomsku bombu, to bi u regionu izazvalo novu trku u naoružavanju…“

Zidvest prese (Ulm): „Eto božićnog poklona za Obamu: posle debakla na izborima za Kongres, svi su mu predviđali političku smrt. Ali, potkraj godine, u ciljnoj ravnini, pružio je korak i požnjeo uspehe. Najvažniji ugovor o razoružanju u poslednje dve decenije evropskim političarima je izmamio uzdah olakšanja. Vašington i Moskva su shvatili da je nuklearna trka u naoružavanju stvar prošlosti i da je sada mnogo pametnije da se postavi novi osnov za bilateralne odnose na bazi poverenja. To što je Obami pomogao i dobar deo republikanaca, jeste zasluga glavnih ljudi vojske, koji su uvek podržavali ideju o razoružanju. Kada Vašington i Moskva budu usaglašeni u ovako važnim pitanjima, biće lakše i suprotstavljanje Iranu i Severnoj Koreji i njihovim namerama da postanu nuklearne sile.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević