Deca nisu klinički otpad

Barbara i Mario Martin su roditelji. Trostruki. Međutim, Jozef-Lenard i blizanci Tamino i Penelope nisu živi. Svo troje rođeno je prerano. „Nijedan lekar ne zna da nam kaže zašto se to dogodilo. Trudnoće su bile normalne“, priča Barbara Martin. Prvog sina, Jozefa Lenarda, porodica Martin je izgubila u sedmom mesecu trudnoće. Beba je imala 440 grama. „Bila je to savršena beba, ali premalena i preslaba“, kaže majka.

Posle godinu dana bračni par je zadesila istovetna sudbina. Barbara je nosila blizance i u sedmom mesecu trudnoće je prerano rođeno mrtvorođenče Tamino. Imao je 290 grama. Četiri nedelje kasnije rođena je Penelope Volke. Živela je samo jedan sat. „Pitali smo se zašto bog dozvoljava takve stvari. Nemački zakoni su samo pogoršali našu žalost“, priča otac. Porodično prezime ponela je samo Penelope zato što je njeno srce nakon porođaja kucalo i imala je odlučujućih 500 grama.

Dva sina porodice Martin po nemačkim zakonima nisu ni postojala. Naime, deca koja po rođenju teže manje od 500 grama do sada su u Nemačkoj upisivana kao pobačaj. Njihovo postojanje ne dokumentuju ni rodni list, ni umrlica. „Ta činjenica nas mnogo boli jer naši sinovi jesu bili sa nama. Njihova srca su kucala i ja sam ih rodila“, opisuje Barbara Martin porodičnu patnju.

„Zvezdana deca“ se ne sahranjuju

Mrtvorođenčad, ili kako ih u Nemačkoj zovu „zvezdana deca“ (Sternenkinder) ne sahranjuju se na groblju. „Sa njima se postupa kao sa kliničkim otpadom. Mi sumnjamo da se ta deca odlažu sa delimično amputiranom udovima i organima“, ogorčeno kaže Martin. Nemački zakon propisuje, otprilike, da se „higijenski čisto i u skladu sa zakonom – spale“.

U nekim mestima postoji mogućnost kolektivnog sahranjivanja „zvezdane dece“. Ipak, mnogi roditelji žele posebne grobove za svoju decu: „Za nas je važno da imamo mesto gde možemo da ih ožalimo“, kaže Barbara. Uprava groblja u Donjoj Saksoniji, gde oni žive, bila je milostiva i oni su prerano rođenu decu sahranili u grobu prababe i pradede.

Dugo se smatralo da novorođenčad koja teže manje od 500 grama nisu sposobna za preživljavanje. Međutim, zahvaljujući savremenoj medicini i bebe koje imaju 300 grama uspevaju da prežive. Martinovi ipak nisu hteli da se pomire sa činjenicom da u Nemačkoj zakon određuje da li je čovek priznat ili ne. Sebi su zadali cilj da promene zakon o ličnom statusu.

Peticija je uspela

U saradnji sa pravnicima, političarima i lekarima, u roku od četiri godine, sakupili su više od 4.000 potpisa i peticiju poslali Bundestagu. U Berlinu su razgovarali sa poslanicima i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. „Ona nam je rekla da smatra da je ta tema važna i dala nam punu podršku“, kaže Barbara. Peticija je uspela, početkom novembra Bundestag će izglasati promenu postojećeg zakona.

Barbara i Mario Martin i dalje žele decu. Ipak, njihov strah da bi trudnoća ponovo mogla da se završi tugom, suviše je veliki. Zato su se odlučili za usvajanje. „Postupak za usvajanje deteta u Nemačkoj je ravan torturi“, kaže Mario. Kada zakon o „zvezdanoj deci“ bude stupio na snagu, možda će Martinovi početi još jednu bitku sa nemačkim zakonodavstvom i pokušati da pojednostave postupak za usvajanje dece.

Autorke: Monika Ditrih / Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović