Deca robovi

Trgovina decom jedan je od najvećih zločina. Rumunija je zemlja iz koje najviše dece odlazi u "roblje“. Posle njenog ulaska u Evropsku uniju 2007, i otvaranja granica, mogućnosti za to čak su se povećale.

Elena Timofticius iz humanitarne organizacije "AIDRom“ u Bukureštu vrlo dobro zna u kakvom su očajnom položaju. "Statistika pokazuje da je u 2007. godini više od 100.000 dece, sa rođacima ili ponekad sa komšijama, napustilo svoje domove. Oni odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom.“

Sva ta deca potencijalne su žrtve beskrupuloznih trgovaca ljudima, koji im obećavaju "kule i gradove“. "Prema našim podacima, ta deca najčešće se primoravaju da prose. Ponekad ih prevare, kažu im, na primer, da će ići u nekakav letnji kamp, a onda počinje eksploatacija. Ne koriste se samo da prose već i da rade različite poslove. Zaključana su i primorana da rade. Bilo je kidnapovanja, a ponekad i mnogo gorih slučajeva…“

I sami roditelji ponekad prodaju sopstvenu decu

Nadležne institucije u Rumuniji i crkva pokušavaju nešto da učine u cilju prevencije. U februaru je počela velika kampanja pod sloganom: "Omogućimo deci detinjstvo“. Veliki broj rumunskih nevladinih organizacija bavi se upravo tim problemom. Na primer, kroz pozorišne komade u kojima se govori stvarnim slučajevima trgovine decom, a naročito na kursevima jezika koji, kaže Elena Timofticius, pomažu deci da se osećaju sigurnije zbog toga što mogu da zatraže pomoć ukoliko im je neophodna.

Inicijative kao što su te u Rumuniji postoje u svim evropskim zemljama. Ali, potreba Evropske unije za jeftinom radnom snagom i omogućavanje legalnog prelaska preko granice, dodatno podstiče trgovinu i eksploataciju dece, upozorava poslanica u evropskom parlamentu Edit Bauer.

Trgovina dece na trećem mestu

"Eksperti procenjuju da je, posle trgovine drogom i oružjem, trgovina ljudima treća kriminalna aktivnost po profitu. Ali, to je čini mi se bilo ranije. Verovatno da je situacija danas takva da je trgovina ljudima ta koja donosi najveći profit uz najmanji rizik. Verovatno je sada na drugom, ako ne i na prvom mestu, jer je u trgovini drogom i oružjem rizik daleko veći.“

Zato je inicijativa na nivou cele Evrope neophodna, kako bi se i političari i civilno društvo pokrenuli na akciju, kaže Elena Timofticijus. "Sva ta deca pripadaju Evropi, bez obzira da li mi to želimo ili ne. I ona su njena budućnost.“