Decenije opasnog življenja u Kolumbiji

Rikardo Kalderon oseća da je u opasnosti. Taj kolumbijski novinar, glavni reporter nedeljnika „Semana“ oseća se progonjenim. Upravo dolazi sa sastanka sa doušnicima s kojima je razgovarao van glavnog grada Bogote. Kalderon istražuje informacije za priču o luksuznim zatvorskim uslovima za vojnike koji su osuđeni na zatvorsku kaznu zbog kršenja ljudskih prava.

Već je pao mrak kad je Kalderon sa svojim automobilom morao da čeka na naplatnim rampama šezdesetak kilometara od glavnog grada. Odjednom mu sivi automobil sa zatamnjenim staklima blokira put. Dva muškarca izlaze, zovu ga po imenu i počinju da pucaju. Novinar dovitljivo skače u jarak i uspeva da pobegne, na sreću nepovređen.

Atentat koji se dogodio početkom maja 2013. nije jedini slučaj. „U Kolumbiji postoje grupe koje žele da ućutkaju istraživačke novinare“, kaže Hoze Vivanko, direktor latinoameričke ispostave organizacije za ljudska prava „Hjuman rajts voč“. „Zbog pretnji smrću novinari često moraju da beže iz zemlje. I reporteru Holmanu Morisu su pretili pa je privremeno živeo u izgnanstvu. „Velik deo progona i ubistava novinara ne bude sankcionisan“, žali se Moris.

Autocenzura ili smrt

Atmosfera zastrašivanja ima posledice. „U Kolumbiji je autocenzura vrlo česta“, objašnjava istraživačka novinarka Olga Lusija Lozano na raspravi o stanju u medijima u Kolumbiji, koju je organizovala Dojče vele Akademija.

Mnogi novinari, pogotovo u provinciji, izbegavaju da pišu o osetljivim temama kao što je veza između politike i kriminalnih organizacija. Oni koji to ipak čine, rizikuju svoj život i živote članova njihovih porodica.

Postoji i ekonomska zavisnost: mnogi novinari u malim medijima, u provincijama, većinu svojih prihoda ostvaruju prodajom oglasa. Mnogi oglašivači mogu da utiču na sadržaj medija.

Ali i u velikim kolumbijskim medijima, smatraju Moris i Lozano, stalno dolazi do uticaja na sadržaj i do sukoba interesa. Oba velika kolumbijska dnevna lista „El Tiempo“ i „El Espektador“, privatne TV-stanice RCN i „Karakol“, ali i brojne radio stanice pripadaju trima najbogatijim porodicama u zemlji. One imaju razne ekonomske interese, na primer, u finansijskom sektoru ili u poljoprivredi.

Moris i Lozano zato već godinama zagovaraju alternativne načine izveštavanja: Moris kao izveštač i šef TV-stanice „Kanal Kapital, Lozano kao suosnivačica istraživačkog internet-portala „La Sila Vasija“. „Nezavisni mediji“, kaže Lozano, „pokušavaju da ispričaju priče koje drugi ne pričaju“.

Pomoć iz inostranstva

Novinari kao što su Olga Lusija Lozano ili Holman Moris dobijaju pomoć iz inostranstva. „Veliki deo našeg istraživačkog novinarstva ne bi bio moguć bez međunarodne pomoći.“ Među onima koji podržavaju portal „La Sila Vasija“ je, na primer, i američka fondacija „Ford“ koja se zalaže za podsticanje demokratije.

Kolumbija je jedna od zemalja koje su prioritet Dojče vele Akademije u Latinskoj Americi. Akademija nudi savete o medijskom zakonodavstvu, podržava nove medijske projekte i obučava novinare. „Ti projekti obuke su posebno važni u udaljenim područjima“, kaže Olga Lusija Lozano, „tamo novinari gotovo da i nemaju pristup nekakvoj obuci“.

Matijas Kop kordinira rad DW-Akademije u Kolumbiji. „Naš glavni cilj je da novinarstvo doprinese mirnijem društvu.“ Mediji, kaže Kop, ne bi trebalo da podstiču sukobe u zemlji, već da podržavaju mirnija rešenja.

Izveštavati otvorenih očiju

Otkako znaju za sebe, domovina Holmana Morisa i Olge Lusije Lozano je u građanskom ratu. Vlada i gerilci bore se jedni protiv drugih već više od pedeset godina. Stotine hiljada ljudi je već poginulo. Ipak, ima nade. Od 2012. se pregovara o okončanju sukoba.

Holman Moris od prošle godine vodi državnu televiziju „Kanal Kapital“ u Bogoti. On smatra da mediji mogu da pomognu u promociji kulture mira.

„Moramo da damo glas žrtvama nasilja, da prikazujemo njihovu žalost, njihovu tugu, njihove nade, ali i to da oni imaju svoja prava.“ Istovremeno, televizijske stanice pokušavaju da javnosti pokažu pozitivne primere rešavanja sukoba, „gestove solidarnosti“ kao što su opraštanje ili sećanje.

Naravno da i Moris i Lozano žele mir. Oboje naglašavaju koliko je važno kritikovati i pošteno informisati. Izveštavati o mirovnom procesu ne znači zatvoriti oči, kaže Moris. „Kada se u tom mirovnom procesu događaju neobične stvari“, objašnjava Lozano, „o tome moramo da izveštavamo.“

Mnogi tradicionalni mediji, smatra Lozano, ne izveštavaju dobro o rezultatima pregovora: „Moramo da izveštavamo o tome ko profitira u mirovnom procesu, a ko ne, kako civilno društvo razmišlja o procesu, ko se oseća uključenim, a ko ne“.

Da bi došlo do promena u društvu, potrebna je i promena novinarstva: „Kolumbijski mediji dugo su bili zatvoreni. Uvek se davala reč istim ljudima. Novinarstvo mora da se otvori.“

Lozano sanja o budućnosti u kojoj će mirne rasprave zameniti vojne sukobe.

Autori: Nils Nauman / Tihana Lohinski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković