Deficit Evropskog parlamenta

Prolaznici ispred zgrade nemačkog parlamenta u Berlinu ne skrivaju da im se Evropski parlament čini veoma udaljenim.

„Povremeno saznamo kada Evropski parlament donese neke odluke, ali o tome se ne govori dovoljno u vestima.“

„Ne znam više da li je sedište u Briselu ili Strazburu.“

To potvrđuju i mnoge ankete provedene među građanima Evropske unije. Zašto se mnogo toga u Evropi čini neopipljivim? Jedan od glavnih razloga jeste takozvani demokratski deficit EU. Tako Evropski parlament ima samo ograničena prava. On na primer, ne bira predsednika Evropske komisije. O tome odlučuju zemlje članice.

Brojne slabosti

Parlamentu nedostaje i još jedno klasično pravo: mogućnost da predlaže zakone. Politikolog Sabine fon Opeln o tome kaže:

„Pravo za pokretanje inicijative ima pre svega Evropska komisija, a ne Parlament. To se svakako može posmatrati kao slabost. S druge strane može se reći da Evropski parlament može predložiti Komisiji da pokrene postupak usvajanja zakona.“

U javnosti se Evropski parlament ne uočava toliko zato što se u njemu ne vode uzbudljive debate. Procesi odlučivanja se velikim delom vode u odborima. Druga tačka kritike odnosi se na činjenicu da se prilikom izbora glas stanovnika jedne manje države kao što je na primer Malta, broji višestruko u odnosu na glas jednog Francuza ili Nemca. Uz to, tu su i komplikovana pravila po kojima radi Evropski parlament:

„To i jeste ono što je komplikovano u Evropskoj uniji, mora se gledati koja politička oblast je odgovorna za donošenje određenih odluka u kojima Parlament ima mogućnost odlučivanja“, objašnjava fon Opelnova.

Veća prava

U oblasti zaštite potrošača i okoline, Evropski parlament ravnopravno odlučuje sa Većem Evrope i Evropskom komisijom. U odlukama o budžetskim pitanjima on međutim ima samo ograničenu moć odlučivanja, dok u odlukama o spoljnoj i bezbednosnoj politici, uopšte ne učestvuje.

Lisabonski ugovor predviđa da se prava Parlamenta u donošenju odluka osnaže. Pored toga, planirano je da poslanici EU biraju predsednika Evropske komisije. Time bi izbori za Evropski parlament i za građane postali interesantniji, jer bi svaki stanovnik Evropske unije svojim glasom odlučivao i o novom predsedniku Evropske komisije.

Autorke: Nina Diceman / Belma Fazlagić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković