Deli li pitanje nezavisnosti Kosova EU?

"Frankfurter algemajne cajtung" smatra:

"U stvarnosti bi Španija najviše mogla da strahuje da će se separatističke snage u Baskiji i Kataloniji pozvati na Kosovo kako bi dale legitimitet težnjama za otcepljenje. Španiji će se pridružiti i ostale države, najverovatnije Slovačka, Bugarska i Rumunija, kako bi i one isključile secesionističke tendencije u svojim državama. Platforma šefova diplomatija o zajedničkim principima treba da prikrije različite stavove oko priznavanja Kosova. Nesložnost ne predstavlja problem, sve dok postoji apsolutna podrška misiji EULEKS", piše "Frankfurter algemajne cajtung".

A "Ziddojče cajtung" piše da je proglašenje nezavisnosti izazvalo nervozu. EU se pokazuje u svojoj nemoći. Svi planovi za dan posle proglašenja nezavisnosti očigledno nisu mnogo pomogli u nameri da se pošalje brz i nedvosmisleni signal akterima na Balkanu i u Savetu bezbednosti UN. Taj signal je morao da se pošalje nekoliko minuta, a ne nekoliko sati ili dana posle proglašenja nezavisnosti, i morao je da sadrži jedinstvenu poruku EU: Kosovo nije presedan, Kosovo je poseban slučaj", piše "Ziddojče cajtung."

"Crna rupa u EU" je naslov komentara u "Tagescajtungu" koji piše da pitanje priznanja Kosova zanemaruje otpor Srbije. Većina država EU je odlučila da suverenoj državi oduzme deo teritorije, protivno Povelji UN. Pod takvim okolnostima, može se i shvatiti premišljanje Srbije oko ulaska u EU. Sa nezavisnošću Kosova, EU je prihvatila da će Srbija mogućno postati crna rupa na njenoj teritoriji, i da će se umesto integrisanja u EU, jače vezati za Rusiju", piše prestonički "Tagescajtung".

"Handelsblat" iz Diseldorfa ispituje razloge nejedinstvenosti EU:

"Da li postoji jedinstvena spoljnja politika EU? Ako se pogleda haos oko evropske pozicije prema Kosovu, onda je sumnja u to osnovana. Četiri države, medju njima i Nemačka, izjasnile su se za priznanje nove države na Balkanu. Šest država, medju njima i Španija, se protivi nezavisnosti. Evropljani su podeljeni, ali zato Sjedinjene američke države reaguju odlučno. Ali i ova kriza će sigurno proći. EU će se sporazumeti, investiraće milijarde i nadati se poboljšanju situacije. Ali je zato šansu za samostalnu i koherentnu politiku na Balkanu propustila jednom za svagda", piše "Handelsblat".

"Rajncajtung" iz Koblenca piše da se misija EU, EULEX nalazi pred velikim izazovom:

"EU predstoji dokazivanje. Ona mora da stvori pretpostavke za stabilno i demokratsko Kosovo. Mora da zaštiti interese Albanaca, a da time ne zaplaši Srbe. Za to je potrebno vreme i novac. Istovremeno EU mora da kontroliše politiku u Prištini, i da reaguje u slučaju nužde. Sve to otežava činjenica, da misija EU nema mandat UN. Zato je sada diplomatija na potezu", zaključuje "Rajncajtung."