Delovati „zeleno“, a zadovoljiti industriju?

„Razvoj obnovljivih energija odvijao se i još uvek se odvija dobro“, ocenila je kancelarka Angela Merkel nekoliko sati nakon što su u ranu zoru 28. novembra njena Hršićansko demokratska unija (CDU), sestrinska bavarska Hrišćansko socijalna unija (CSU) sa Socijaldemokratskom strankom (SPD) konačno zaključile pregovore o stvaranju velike koalicije. No čini se da bi tim dogovorom elan kojim je poslednjih godina prihvaćena politika prelaza sa fosilnih goriva na obnovljive energije, mogao da postane problem za buduću nemačku vladu. Kancelarka Merkel i njeni koalicioni partneri nameravaju, naime, da ograniče razvoj obnovljivih energija.

„Potrebni su nam koridori kako bi se razvoj obnovljivih energija razvijao u skladu sa mrežom proširenja. To bi omogućilo predvidljivost i mogućnost tačnog izračunavanja kada se radi o prelazu na druge izvore energije. Tako da troškovi podsticanja obnovljivih energija, u skladu s postojećim zakonom, ne bi više rasli“, rekla je Merkel.

Potrošači struje u Nemačkoj trenutno plaćaju troškove „zelene energije“ koju proizvođači šalju u mrežu po unapred utvrđenoj ceni. Poslednjih nekoliko godina gradi se sve veći broj solarnih postrojenja, kao i postrojenja za proizvodnju električne struje iz energije vetra, tako da je tržišna cena struje padala. Paradoksalno, unapred utvrđena cena „zelene struje“ je rasla. A to je cena struje koju plaća običan potrošač.

Buduća vlada želi da takav trend zaustavi. Prema koalicionom dogovoru, dalji razvoj obnovljive energije biće vezan uz „zakonski određen koridor razvoja: 40 do 45 odsto do 2025, 55 do 60 procenata do 2035. godine“. Kad takav koridor, odnosno ograničenje, ne bi bilo određeno, i ako bi se razvoj odvijao po dosadašnjoj stopi, udeo obnovljivih energija u nemačkom sektoru proizvodnje električne energije bi sa današnjih 25 odsto, do 2025. porastao na više od 45 procenata.

Kočenje razvoja

Stranka zelenih i Stranka levice oštro su kritikovale tu nameru. Te dve opozicione stranke upozoravaju da bi rezultat svega moglo da bude propast preusmeravanja na obnovljive energije, kao i kompletne međunarodne politike o zaštiti klime. Planirano ograničenje razvoja znači „državnu zaštitu proizvodnje struje iz termolelektrana koje su štetne po klimu“, prigovorio je stručnjak za ekologiju Zelenih Hans-Jozef Fel. To bi u velikoj meri „ugušilo“ razvoj obnovljivih energija i „gotovo prepolovilo“ trenutne investicije u sektor zelene struje.

Ograničavanje izgradnje na kopnu

Ima kritika koje dolaze i iz redova samih koalicionih stranaka. Koalicioni dogovor predviđa da nova postrojenja za proizvodnju struje iz energije vetra dobijaju državne subvencije samo ako se grade na mestima gde je vetar posebno jak. „To bi moglo naglo da 'uguši' takva postrojenja na jugu Nemačke“, upozorava Jozef Gepel, stručnjak za ekologiju i energetiku iz redova CSU, koji je učestvovao u koalicionim pregovorima.

Umesto toga, čini se da buduća vlada želi da nastavi sa subvencijama za izgradnju tih postrojenja na moru i to bez ikakvih ograničenja, iako je takva proizvodnja struje na moru otprilike dvostruko skuplja. To je jasno „u suprotnosti sa obavezama koje se navode u koalicionom dogovoru, a prema kojem bi prebacivanje na drugačiju vrstu proizvodnje energije trebalo da košta što je manje moguće“, kaže stručnjak iz Evropskog udruženja za obnovljive energije „Evrosolar“, Štefan Gringer.

„Tako je htela Merkel“

Ulrih Kelber, zamenik predsednika poslaničkog kluba SPD-a potvrdio je da su mnogi delovi dogovora bili uklonjeni u finalnoj fazi koalicionih pregovora. On za to okrivljuje lično kancelarku Merkel: „Nažalost, usporavanje razvoja obnovljivih energija je politički skalpel koji je Merkel želela da ima“, rekao je on za Dojče vele. Dodao je da nije očekivao takvu intervenciju kancelarke i da je bio iznenađen zbog toga što ona želi da menja sopstvenu politiku.

No Tomas Bareis iz poslaničkog kluba CDU/CSU-a, zadužen za koordinaciju energetske politike, izjavio je da će u sporazumu deo o energetskoj tranziciji osigurati „predvidljivost i pouzdanost“ kako bi se ograničila nekontrolirana izgradnja novih postrojenja.

Oni koji podržavaju takav dogovor ističu da i proizvođači sa običnim termoelektranama ili onima na gas moraju da plaćaju svoje račune i da ne mogu efikasno da deluju ako njihova postrojenja stoje duže vreme neiskorištena i ako se pokreću samo kada nedostaje sunčeve energije ili energije vetra. Oni se nadaju da bi uz takav dogovor, elektrane na fosilna goriva mogle još decenijama da budu u funkciji. Njihova je profitabilnost došla u pitanje još na samom početku kad je uvedena politika preusmeravanja na obnovljive energije, jer je „zelenoj struji“ davana prednost i prva je puštana u mrežu. Da bi se ustanovio stabilan energetski sistem, Nemačkoj su potrebne i elektrane na fosilna goriva kako bi mogla da premosti nedostatke u snabdevanju u sledećih nekoliko decenija, tvrde zagovornici dogovora.

Negodovanje među ekološkim grupama

Grupe za zaštitu okoline smatraju da je koalicioni dogovor „direktan napad na energetsko preusmeravanje“. One planiraju masovne demonstracije sledeće subote (7.12.) u Berlinu i tvrde da je koalicioni dogovor „zvanični kraj nemačkog vođstva u zaštiti klime. To je trend unazad i velika pobeda lobista za fosilna goriva“, upozorava Klaus Milke iz organizacije za zaštitu okoline i razvoj „Germanwatch“.

Autori: Gero Rojter / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković