Demilitarizacija BiH?

Mišljenja o demilitarizaciji u Bosni i Hercegovini su podeljena. U Republici Srpskoj, osim profesionalaca u službi u Oružanim snagama BiH (OS BiH), većina se ne protivi inicijativi entitetskog predsednika Milorada Dodika. U Federaciji BiH, Dodikova inicijativa za ukidanje OS BiH „radi uštede“, doživljava se kao pokušaj slabljenja BiH i ugrožavanja njenog suvereniteta.

Sarajevski profesor odbrane i sigurnosti Nedžad Ahatović podseća da je u Dejtonskom sporazumu (Aneks 1B) definisan element kontrole regionalnih vojnih efektiva, na osnovu čega su BiH, Hrvatska i Srbija 1996. godine u Beču potpisale Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji precizno definiše odnos vojnih snaga u regionu.

„Svaki jednostrani čin neke od država potpisnica tog Sporazuma, bez obzira na to da li se radi o demilitarizaciji ili povećanju vojnih snaga, narušio bi vojni balans u regionu, što bi u perspektivi moglo da ugrozi i bezbednost zapadnog Balkana“, ističe Ahatović.

Šta će Srbiji vojska?

U Hrvatskoj i Srbiji o demilitarizaciji se govori samo u kontekstu Dodikovog predloga za Bosnu i Hercegovinu. Dok podržava ideju o ukidanju OS BiH, beogradski vojnopolitički analitičar Miroslav Lazanski zalaže se za jačanje Vojske Srbije. On tvrdi da ratova na Balkanu više neće biti „barem kada je u pitanju BiH“.

„Srbija ima problem Kosova i ona je sada rekla da će ga rešavati diplomatski. Ali mi ne znamo da li će to biti teza i kroz deset ili petnaest godina. Srbija ima potencijalni problem u Vojvodini sa Mađarskom, a i na istoku sa Bugarima nije baš jasna situacija. Da ne govorimo o problematičnom sporu oko granice sa Hrvatskom na Dunavu“, ocenio je Lazanski u emisiji TV Pink „Zabranjeni forum“.

U Hrvatskoj ne pomišljaju na demilitarizaciju

„U Hrvatskoj niko i ne pomišlja na demilitarizaciju“, ističe zagrebački vojnopolitički analitičar Igor Tabak. „Hrvatska je i članica NATO, a Alijansa od saveznica u prvom redu zahteva da su sposobne da se brinu o sopstvenoj bezbednosti, a potom i da doprinose bezbednosti drugih. Osim toga, uloga Hrvatske vojske u slučajevima prirodnih nepogoda je takva da je nijedna druga civilna organizacija ne bi to mogla da zameni“, kaže Tabak.

Za analitičare Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (International Institute for Middle East and Balkan Studies - IFIMES) demilitarizacija Bosne i Hercegovine je pitanje od regionalnog i evropskog značaja i „izvan nadležnosti entiteta“. U analizi IFIMES-a se ističe da susedi BiH izdvajaju tri ili četiri puta više novca za oružane snage, te da ne može biti demilitarizacije BiH bez demilitarizacije u širem regionu.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Mehmed Smajić