Demonstranti prkose smrtonosnoj opasnosti

Režim sirijskog predsednika Bašara Asada brutalno se obračunava sa demonstrantima. Najmanje 88 osoba je poginulo kada su snage bezbednosti pucale na učesnike antivladinih demonstracija širom Sirije. Više od 100.000 ljudi izašlo je na ulice gradova širom zemlje kako bi tražili okončanje nasilja i ostavku predsednika. To je do sada neviđeni broj sirijskih građana koji su prkosili smrtonosnoj opasnosti i zahtevali poštovanje ljudskih prava.

Ne nazire se kraj protestima

Najnoviji događaji bacili su skoro u zaborav činjenicu da je Asad još u četvrtak (21.4.) ukinuo vanredno stanje koje je bilo na snazi skoro pet decenija. Krvava stvarnost bacila je senku i na druge reformske korake poput ukidanja Suda državne bezbednosti, na čije presude nije bilo mogućnosti žalbe, i ostvarenja prava na mirne demonstracije.

Novi bilans ukazuje da je 22. april jedan od najsmrtonosnijih dana od 15. marta, kada su počeli nemiri u Siriji. Najmanje 18 ljudi je poginulo u Ezrehu u provinciji Dera, južno od Damaska, gde je glavno uporište protivnika predsednika Asada. U predgrađima Damaska dve osobe su poginule u Barzehu, dve u Harasti, a troje u Madamiji. U Homsu, na severu zemlje, poginulio je 16 ljudi. U pokušajima vladinih snaga da rasteraju demonstrante širom zemlje, ranjeno je na desetine ljudi.

Prema izveštajima očevidaca, nisu policajci u uniformi ispalili smrtonosne hice na demonstrante, već snajperisti u civilu, koji su sa krovova kuća pucali na ljude, kako bi izazvali paniku i rasterali okupljene. U medijima se ti snajperisti nazivaju “neidintifikovanim naoružanim osobama”. Državna agencija Sana prenela je da su snage bezbednosti uhapsile nekoliko tih osoba.

Prema proceni opozicije snajperistu su deo moćne tajne službe. U Siriji je nezamislivo da se naoružane soobe u takvom broju tako organizuju u centrima najvažnijih gradova.

Međunarodna bruka

Borbe u Siriji prepune nasilja nailaze na oštre kritike širom sveta. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun zahteva momentalnu obustavu vatre i nezavisnu i tranasparentnu istragu ubistava. „Sirijska vlada mora da garantuje poštovanje ljudskih prava“, izjavio je portparol UN Martin Nesirski.

Napade na građane Sirije osudio je i američki predsednik Barak Obama. „Odmah mora da se prekine sa nasiljem, rekao je Obama i dodao da predsednik Asad mora da uvaži zahteve narada za slobodom mišljenja i javnog okupljanja.

Ukidanje vanrednog stanja

Sirijska opozicija oprezno je pozdravila reformske planove Asada. „To je pozitivan korak, ali sprovođenje tih reformi mora pažljivo da se posmatra“, rekao je šef sirijske Službe za zažtitu ljudskih prava u Londonu, Rami Abdul Raman. Ukidanjem vanrednog stanja, sirijski predsednik ispunio je jedan od glavnih zahteva demonstranata. Dosadašnji zakon omogućavao je Asadovom režimu, baš kao i njegovom ocu Hafisu, da divljački hapsi građane i da svaku vrstu političkih protivnika progoni uz pomoć tajnih službi.

Veliki korak postignut je i ukidanjem Sudova državne bezbednosti. Pred tim sudovima optuženici su imali veoma male mogućnosti za svoju odbranu. Izjave su često davali nakon što su bili mučeni. Ali, kao što je eskalacija sukoba u petak pokazala, odluke predsednika morale su da budu donesene mnogo ranije. Od početka sukoba poginulo je oko 300 ljudi. Surovost bezbedonosnih službi demontrante je učinila sve radikalnijima. Dok su u početku zahtevali samo reforme i veće slobode, u petak su zahtevali Asadov odlazak za vlasti.

Autori: M. Langer / B. Rabrenović

Odg. urednica: I. Ivanović