Deoničari Borusije i dalje u debelom minusu

Samo dan nakon što je Borusija iz Dortmunda (BVB) na gostovanju kod Majnca pobedila 2:0 i preuzela čelnu poziciji na bundesligaškoj tabeli, vrednost deonica nemačkog kluba zabeležila je rekordan rast. Jedan vrednosni papir prvog nemačkog fudbalskog kluba notiranog na berzi u Frankfurtu na Majni porastao je za oko 10 odsto i koštao je 1,86 evra. Analitičari su zabeležili i „značajan volumen trgovine papirima BVB-a“. Prošlog petka (pre prvenstvenog nastupa) deonice Borusije koštale su 1,70 evra.

Nakon deset godina razočaravajućeg razvoja vrednosti Borusijinih deonica, u poslednjih nekoliko meseci papiri BVB ponovno beleže porast. Na kraju protekle sezone Bundeslige, vrednost jedne deonice iznosila je samo 93,7 centi. Ko je tada kupio BVB-ove papire, i juče ih prodao – taj je u samo pet meseci mogao ostvariti dvostruku dobit. No, svi oni koji su pre deset godina kupili deonice Borussije, danas mogu konstatovati da su one izgubile čak 80 odsto izvorne vrednosti.

Deset godina pada vrednosti

Emisija prvih fudbalskih deonica u Nemačkoj dogodila se pre tačno deset godina. Nade tadašnjih ulagača bile su velike, baš kao i ambicije tadašnjih Borusijinih čelnika. No, analitičari su upozoravali (poučeni nekim sličnim primerima klubova iz inozemstva) da fudbalski vrednosni papiri nisu najbolja opcija za ulaganje novca. Cena po kojoj su tada prodavane dionice BVB-a iznosila je 11 evra (tada u markama). I tu vrednost deonica nikada više nije dosegla. Krivulja vrednosti išla je strelovito – ali samo na dole!

Za takav razvoj većim delom bila je kriva pogrešna klupska politika. Borusija se razbacivala novcem, u klub su stizali preskupi igrači prosečnih sposobnosti – agresivnom politikom transfera tadašnji duet na čelu kluba (predsednik Gerd Nibaum i sportski direktor Mihael Majer) hteli su konačno da prekinu dominaciju minhenskog Bajerna u Bundesligi, te da zaigraju u društvu najvećih klubova Evrope. Umesto uspeha, usledio je krah. Skupa ekipa nije uspela da se plasira u isplativu Ligu šampiona, Borusija je nagomilala 120 miliona evra duga i našla se pred stečajem. A deonice kluba dosegle najnižu ikada zabeleženu vrednost na parketu berze u Frankfurtu: 84 centa.

Veliki investitori pobegli

Nastavi li mlada i talentovana ekipa trenera Jirgena Klopa da pobeđuje u ovoj sezoni i osvoji li Borusija titulu prvaka, deonice BVB-a mogle bi da počnu da zanimaju i „profesionalne“ ulagače poput velikih investicionih fondova. Analitičari tvrde da papiri trenutno imaju „dobar potencijal“.

Do sada veliki investitori nisu bili preterano zainteresovani za deonice, većina vlasnika papira su ionako navijači – oni su svoje deonice kupili i uramili, one vise kod kuće kao relikvija i znak privrženosti velikom klubu iz Rurske oblasti. Početkom 2010. poslednja dva velika fonda su se konačno rešila svojih 20 miliona papira, koji su prešli u ruke sitnih deoničara. I njima je bilo preko glave da stalno prate uspone i padove kluba, beleže poraze i pobede i strahuju da li će odbrana sprečiti gol protivnika ili ne.

Koliko su deonice fudbalskih klubova podložne hirovitom razvoju na berzi pokazuje i nedavni neuspeh Borusije u nemačkom Kupu. Nakon poraza od trećeligaša Ofenbaha, vrednost deonice BVB-a je opala za nekoliko procenata. Nikoga u Nemačkoj ne čudi da se nakon Borusije nijedan drugi klub nije usudio da kroči na klizavi berzanski parket.

Predsednik Bajerna ima deonice Borusije

Kao najveći kandidat spominjan je upravo minhenski Bajern, ali se taj klub odlučio za drugačiji model. Bavarci su udele u vlasništvu „prodali“ velikim firmama poput Adidasa – i one se mogu podičiti titulom „strateškog partnera rekordnog prvaka Nemačke“.

Bajern je na duži rok definitivno odustao od emisije deonica. Predsednik kluba Uli Henes na svojoj je koži osetio šta znači posedovati lako kvarljivu robu. On je, zanimljivo, jedan od (razočaranih) vlasnika deonica konkurentske Borusije iz Dortmunda: „Da, imam 5.000 deonica Borusije. Moja žena ih je kupila. Hteo sam da vidim kako funkcioniše vrednosni papir fudbalskog kluba? Dosad sam samo izgubio mnogo novca...“

Autor: Srećko Matić (sid, dpa)

Odg. urednik: Nemanja Rujević