Deportacija je za mnoge "ilegalce" prava noćna mora

To je lepo smišljeno kaže Badri Samir iz Iraka, ali ne pomaže: „Biti u zatvoru, to je za mene jednostavno previše. Više ne spavam, ne jedem. Ako budem morao da ostanem ovde još mesec dana razboleću se ili ću poludeti.“

Badri ne sme da izgovori reč zator. Upravi je veoma važno da je reč o ustanovi za one kojima predstoji deporatcija. Ingelhajm u Rajnpfalcu je jedan od boljih prihvatilišta u Nemačkoj. U Baden Virtenbergu ilegalni useljenici se smeštaju u kontejnere koji se nalaze u zatvorima. U Barvarskoj liče na zatvore sa posebnim merama bezbednosti za teške kriminalce. U Ingelhajmu postoji bolnica, redovne posete nevladinih organizacija i relativno dovoljno prostora.

Dolazak na obećani Zapad podrazumeva rad na crno

Pre godinu i po Bardi je pobegao u Evropu, preko Libana i Francuske je došao u Nemačku. Neko poput njega je jeftina radna snaga za rad na crno. Neko poput njega u pohabanoj odeći i obući beži pred policijom.

„Pitali su me za pasoš, ličnu kartu… odakle mi“, kaže Bardi. Sada sedi u ćeliji sa jednim Alžircem i čeka šta će biti. „Ipak ne mogu da me vrate u Irak. Ceo svet zna šta se tamo dešava. U ratu sam izgubio celu porodicu. Tamo nemam više nikoga. To je moj život.“

U iščekivanju novih propisa o deportaciji

U Evropi bi trebalo da se donese novi zakon o deportaciji ilegalnih useljenika. O tome Badri ništa ne zna. Iako bi ta nova pravila trebala da mu pomognu: pravo na pravnu pomoć, pomoć za pokrivanje sudskih troškova. Ograničavanje vremenskog roka provedenog u prihvatlištima za deporaticiju. Biće uvedena i druga olakšanja kaže Volfgang Karjsl Dorfler:

„Biće poboljšan odnos prema traumatizovanim osobama, porodicama, deci. Pošto u većini zemalja ne postoje pravila neohodno je njihovo uvođenje.“

Badri Samir, planirane zakonske smernice EU neće mnogo pomoći. On će uskoro iz ćelije biti odveden na avion i deporatovan u arapski svet. I niklada neće shvatiti zašto je uhapšen.