Deset godina Skajpa!

Bilo da je reč o proslavi rođendan, podučavanju, razgovoru za posao ili sasvim običnoj komunikaciji, Skajp je za većinu korisnika računara i mobilnih telefona postao nezaobilazan. Udaljenost od više hiljada kilometara premosti se samo jednim klikom miša i to besplatno. U skladu sa jubilejom, Skajp je danas sa svojim korisnicima podelio informaciju o novom rekordu. Više od 33 miliona časova dnevno provede se u četovanju, telefonskim ili audio i video razgovorima preko Skajpa.

Sve je počelo u Estoniji

Skajp jedna od onih uspešnih priča o poslovanju u svetu Interneta. Mada se početak ove poslovne priče nije odigrao u garaži ambicioznih programera u nekom američkom gradu, već u estonskoj prestonici Talinu. Mobilna telefonija je pre deset godina bila prilično skupa, ljudima je bila potrebna alternativa. U leto 2002. Šveđanin Niklas Cenštrom i njegov partner Danac Janus Friis došli su na ideju da naprave softver koji će omogućiti besplatno telefoniranje preko Interneta.

Platforma za internet telefoniju (Voice over IP) postojala je i pre Skajpa. Instalacija i korišćenje tok protokola u to vreme nije bila pogodna za masovnu proizvodnju. Zenštrom i Friis osmislili su drugačiji prinip. Pir-tu-pir (Peer-to-Peer), model komunikacije zasnovane na razmeni datoteka pokazao se kao idealno rešenje. Instalacija je krajnje jednostavna, a kvalitet prenosa audio i video zapisa na zavidnom je nivou.

Skandinavci na ideju o upotrebi Pir-tu-pir protokola nisu došli slučajno. Već su je koristili u delimično uspešnom projektu Kazaa, koji je korisnicima Interneta omogućavao razmenu muzičkih datoteka. Na tom planu bitka je bila brzo izgubljena, jer su izdavačke kuće rešile da stanu na put ilegalnoj berzi muzičkih izdanja. 23. aprila 2003. godine aktivirani su internet domeni skype.com i skype.net. Za novi program brzo se pročulo. Za godinu i po dana broj korisnika prešao je milion!

Uspeh preko noći?

Ali kako je došlo do tako brzog uspeha? Torsten Gerpot, profesor telekomunikacija na Univerzitetu u Duizburg-Esen, veruje da je odgovor krajnje jednostavan. „Skajp je bio potpuno besplatan i prvi na tržištu. U tom slučaju važi pravilo kritične mase.“

Broj registrovanih korisnika dostigao je cifru od 665 miliona. U međuvremenu su internet korisnicima ponuđene platforme Gugl Tok (Google Talk) i Viber, ali Skajp i dalje dominira. „Skajp je postao standard. Konkurencija teško da dostigne to isto“, kaže Fite Štegers, ekspert za internet usluge i dodaje: „Konkurencija bi mogla da se pretvori u rivala, samo ako bi ponudila više. Takav potencijal ima recimo Fejsbuk.“

Svi skajpuju, jedan procenat plaća

Zvanična statistika o korišćenju internet telefonije ukazuje na diskretnu dominaciju Skajpa. Četvrtina onlajn telefonskog saobraćaja odvija se preko upravo preko ove softverske platforme. Međutim, početna ideja da internet telefoniranje u potpunosti bude besplatno nije zaživela. Poslovni koncept ne može biti uspešan bez adekvatne zarade. Za premijum usluge koje nudi Skajp, pretplatu plaća samo dva odsto korisnika.

Ideja je, međutim i više nego uspešna, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je Skajp pre dve godine preuzeo američki Majkrosoft i da uprkos popularnosti društvenih mreža poput Fejsbuka, ova aplikacija i dalje privlači veliki broj korisnika. A da li se investicija vredna osam i po milijardi na kraju isplatila, pokazaće vreme.

Autor: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković