Desni terorizam – više pitanja nego odgovora

Glavna unutrašnjepolitička tema nemačke štampe su neonacistički teroristi. U 15-minutnom filmu do koga je došao nedeljnik Špigel, dvojica neonacista se hvale da su u poslednjih deset godina ubili ukupno desetoro ljudi: osam turskih doseljenika, jednog Grka i policajku Mišel Kizeveter. Njih dvojica su prošle nedelje počinili samoubistvo, a njihova saučesnica je zapalila stan u kome su živeli i predala se policiji.

Nordvest cajtung (Oldenburg) u čitavom slučaju vidi mnogo čudnih momenata: „Nakon što je istraga godinama beležila samo neuspehe, sada se gotovo iz sata u sat pojavljuju nova saznanja. Čudno je što je državno tužilaštvo u najkraćem vremenu bilo informisano o mnogobrojnim detaljima – i što je čak uspelo da u blizini Hanovera već uhapsi i lice osumnjičeno da je bilo saučesnik terorističkog trija. I pored toga, mnogo je pitanja na koja čekamo razložne odgovore. Mnogo toga se ne uklapa u priču, neke stvari deluju konstruisano, u neke je teško poverovati. Niko ne bi trebalo da se iznenadi ako bi se u ovom slučaju neonacističkog terora pojavila nova iznenađenja.“

Štutgarter nahrihten (Štutgart) takođe vidi da u ovom slučaju trenutno „ima više pitanja nego odgovora“, ali „jedno već sada može da se kaže: iz perspektive istrage – sve je krenulo naopako. Pre nego što političari sada krenu da se utrkuju sa svojim upozorenjima na smeđi glib u koji će naša zemlja uskoro da potone, ne bi bilo naodmet postaviti nekoliko pitanja: koji organ vlasti je šta znao? Ko je gde pogrešio? Nažalost, teže je odgovoriti na takva pitanja negoli ponovo tražiti zabranu (desnoekstremne stranke) NPD. Ali, odgovori bi bili svakako od veće pomoći kada je reč o zaštiti od desnih ekstremista“.

Miteldojče cajtung (Hale) smatra da „se posle obrade kriminalnog slučaja mora ispitati čitav niz društveno-političkih pretpostavki. Od male pomoći će biti uobičajeni refleksi poput poziva na zabranu stranke NPD. Trio se uputio stazom Boni i Klajda za koju sopstven smrt nije predstavljala pretnju. Nije teško pretpostaviti da normalna sredstva prevencije nasilja ovakvom profilu počinilaca ne mogu ništa.“

Vestfalen blat (Bilefeld) piše da je stvar jednostavno „neverovatna: desnoekstremni teroristi godinama vuku za sobom krvav trag kroz Nemačku – ubivši najmanje devetoro stranaca, a nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih, kome je potčinjena savezna Služba za zaštitu ustavnog poretka, kao da ništa nije znao o tome. Zašto su se istražitelji tek sada prenuli? Zar zaista nisu znali ništa o desnoekstremnom nasilju? Izgleda kao da nam je prećutano da u nemačkog postoji organizovani desnoekstremni teror koji ima za cilj samo jedno: ubijanje ljudi samo zato što su grčkog, turskog ili nekog drugo porekla…“

Rešavanje krize u Italiji je počelo

I nedeljna štampa se bavila Italijom posle Berluskonija. Tako list Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše da je „i pored opravdanog radovanja zbog odlaska premijera sa funkcije, situacija suviše ozbiljna da bi se mnogo slavilo. Jer, ovaj populista je za sobom ostavio prezaduženu zemlju. Dug države je eksplodirao na 1,9 biliona evra, a to odgovara vrednosti od 120 procenata bruto društvenog proizvoda. Posledice su gorke: kamate koje Italija mora da plati skočile su na rekordne vrednosti – a to je teška hipoteka. No, rešavanje krize je počelo. Odobren je reformski paket. Kormilo je preuzeo Mario Monti, dokazani privredni stručnjak, koji je još kao komesar EU pokazao da se ne boji sukoba – on neće oklevati da uvede i neprijatne mere. Pitanje je da li će i u parlamentu uvek imati većinu koja podržava kurs sanacije…“

Berliner morgenpost (Berlin) tvrdi da je „Italija godinama zadovoljno gledala u retrovizor – iza sebe je videla kulturni pejzaž na kome joj je svet zavideo, jaku industriju, ovenčane dizajnere, stil i način života, i uopšte, najlepšu zemlju na svetu. Najmanje njih je videlo da se ta zemlja velikom brzinom približava ivici ponora. Krajnje je vreme da se pogled uperi – preda se, makar budućnost ne bila tako lepa kao pogled unazad…“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) podseća da je „Berluskoni svojevremeno izašao na političku scenu da bi odmenio korumpiranu političku klasu. Sada on sam odlazi a za sobom ostavlja katastrofu. Zbog toga je varljivo i slavlje do koga je tokom vikenda došlo u Rimu. Još jednom je italijanski narod odahnuo zbog odlaska jedne vlade koja je zapravo odavno trebalo da ode“.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković