Detroit proglasio bankrot

„Sve je ličilo na povratak“, piše Menadžer magazin onlajn: „Međunarodni sajam automobila u Detroitu je početkom ove godine imao već prvog dana najveću posetu u poslednjih pet godina. To je bio pravi balzam za dušu grada čije ime je neraskidivo vezano sa automobilskom industrijom. Ali, kratkotrajan sjaj ove manifestacije je bio više odraz stanja u američkoj auto-industriji nego u samom Detroitu. Proizvođači automobila u tom gradu su se odavno preselili u okolna mesta, koja su jevtinija, ili na jug SAD. Smanjivanje stanovništva, ogroman broj zatvorenih radnih mesta i eksplozija penzionisanja namučili su ovaj grad. Hiljade kuća su ostale prazne, fabričke hale su zarasle u bršljan, veliki delovi grada su neosvetljeni. I pored toga što kriminal cveta, policajce tamo – zbog troškova – šalju kućama. Grad se odavno kretao prema bankrotu. Od 1990. godine, broj stanovnika Detroita se do 2010. smanjio za više od četvrtine. Stopa nezaposlenosti je od početka  prošle decenije dostigla 165 odsto. Savezna država Mičigen je za 50 odsto smanjila socijalnu pomoć i druge vrste potpore građanima. Prihod države od poreza se smanjio za 38 procenata; na svakog zaposlenog dolazi po 1,8 penzionera”

List Di velt upotpunjava ove statistike podacima da je „samo od prošle godine do danas, broj građana Detroita opao za 30 odsto – sada ih ima 685.000. Više od 100.000 stanova u gradu je prazno. Poseban problem je u tome što grad u takvim slučajevima napuštaju oni sa boljom zaradom i boljim obrazovanjem, koji i u drugim gradovima mogu da nađu posao bez problema. Ostaju ljudi koji plaćaju mali porez, ili ga uopšte ne plaćaju. Negativna spirala se zavrtela i ne može da se zaustavi, vukući gradske finansije u ponor. Mnogi delovi grada deluju potpuno avetinjski. Zbog drastične štednje u javnom sektoru, grad više ne može da garantuje javnu bezbednost. Prošle godine, Detroit je imao najveću stopu kriminala od svih američkih gradova koji imaju više od 200.000 stanovnika. 40 odsto uličnih svetiljki ne funkcioniše. Zvanični bankrot teško da će promeniti nešto u ovoj očajničkoj situaciji. Ali, pravno regulisan stečajni postupak znači da su poverioci prinuđeni da se pomire sa odricanjem od dela novca koji potražuju.“

Ostaje pitanje: šta sada? Pokušaj odgovora nudi magazin Špigel onlajn: „Sud će odrediti stečajnog sudiju, koji će najpre morati da odluči hoće li pokrenuti stečajni postupak. Rok za donošenje te odluke je 90 dana. Dotle će većina gradskih računa ići preko suda. Policija, vatrogasna služba i vodosnabdevanje će raditi kao i do sada. Stečajni postupak će zaštiti Detroit od tužbi poverilaca, ali ne i građane od posledica štednje. Čitava procedura može da potraje mesecima.

Posledice ovog slučaja će se osetiti širom SAD. Američka tržišta obveznica, sindikati i drugi gradovi u finansijskom škripcu pomno će pratiti tok procedure u Detroitu i napeto iščekivati njeno razrešenje. Do sada je najveći lokalni bankrot u SAD zabeležen u Birmingemu, najvećem gradu u Alabami, koji je imao dug od četiri milijarde dolara. Kalifornijski Stokton je takođe bio spektakularni slučaj bankrota. Ova kriza podseća na mračne sedamdesete godine – i tada su mnogi gradovi bili pred kolapsom, među njima i Njujork. Predsednik Džerald Ford je, međutim, odbio da pruži pomoć države tim gradovima – što je njujorški bulevarski list Dejli njuz podstaklo da objavi čuveni naslov: ‘Ford Njujorku – nosite se dođavola'.

„Sada smo suočeni sa fenomenom već viđeno. Pomoć države – koja je 2008. spasla automobilsku industriju – i u ovom slučaju je isključena, jer je neostvariva. Nije da novca ne bi bilo. ‘Bilo bi lepo kada bismo mogli da damo Detroitu 18 milijardi dolara', piše humorista Endi Borovic, 'ali već smo ih dali Kabulu i Bagdadu“…

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković