Devojka najveći luksuz beskućnika!

Sneg na Akropolju jeste redak ali lep prizor. Ipak, zima u Grčkoj se ove godine prikazuje i s jedne druge strane koju pre svega osećaju stotine osoba koje su usled teške finansijske krize ostale bez ičega, čak i bez krova nad glavom. Država nema novca, a svakoga dana na ulice Atine pristižu desetine novih beskućnika.

Hladnoća je neizdrživa

U dvorištu doma za beskućnike u atinskoj četvrti Klimaka, svakodnevno dolaze mnogi beskućnici. Iz kuhinje u prizemlju dopire miris vruće supe za koju u redu već stoji dvadesetak osoba. Samo nekoliko njih ovde provodi i noći, dok drugi zbog manjka prostora moraju da spavaju pod otvorenim nebom, na temperaturama na kojima se trenutno zapravo ni ne može spavati. „Ne, to zaista nije moguće. Hladnoća je neizdrživa, ali moja trenutna situacija je takva. Moram da budem na ulici, da na njoj spavam i živim. Po zanimanju sam plesač, to sam i studirao“, kaže Dimitris koji i tokom dana dok nad Atinom sija sunce na sebi ima tri pulovera jedan preko drugog.

Nekada je imao svoj plesni sastav, nastupali su kako kaže i u Nemačkoj, ali onda je ostao bez posla i više nije mogao da plaća stanarinu. Sada mu je 49 godina, spava pored jednog parkirališta a od vetra i kiše jedino ga štiti jedan stari sto koji je pronašao na ulici.

Devojka i vreća za spavanje kao luksuz

„Ja barem imam vreću za spavanje i devojku. Već samim tim sam privilegovan. Ona je pre bila zavisna od droge. Uzajamno se pomažemo. Najveća pomoć koju mi ona pruža jeste da je ovde, pored mene, da mogu s nekim da porazgovaram. To je jako dobro, inače bih već pao u depresiju – ovo kroz šta trenutno prolazim je zaista jako, jako teško“, priča Dimitris. U dom za beskućnike u Klimaki on dva puta na dan dolazi po obrok, tamo može dobiti toplu odeću i može se tuširati dva puta nedeljno.

Pomoć ove ustanove koristi i njegov prijatelj, šezdesetogodišnji Jorgos koji je pre godinu dana ostao bez ičega. Od tada živi na ulici, a noći provodi u spomenutom domu. „Imao sam sreće da sam dobio mesto. Ovde se barem osećam sigurno i zaštićeno. Svi koji ovde možemo da prespavamo osećamo se sigurno“, kaže Jorgos. On je nekada bio mizički urednik na jednoj radio-stanici. Ljude poput njega i Dimitrisa u Grčkoj nazivaju „neo astegos“, što znači – novi beskućnici, ljudi koji su tek usled finansijske krize ostali bez posla a time i gotovo bez celokupne egzistencije. Novčanu pomoć za nezaposlene Grci mogu, naime, da primaju samo prvih godinu dana. Nakon toga je kraj. Država ne isplaćuje ni socijalnu pomoć pa beskućnicima ne preostaje ništa drugo nego da se obrate ustanovama kao što je ova u Klimaki.

Kako preživetu sledeću noć?

„Ipak, i naši kapaciteti su ograničeni. Ovakvu situaciju, ovakvu potražnju kao sada nismo još nikada imali. Pre nekoliko meseci sam čuo kako je neko izračunao da u Grčkoj usled krize svakoga dana bez posla ostane 1.480 osoba. Svakog dana! I onda se može postaviti i pitanje: koliki broj njih ostane ubrzo i bez krova nad glavom?“, kaže Jakovos Hacistavru, jedan od volontera u Klimaki. On dodaje kako je država svakog dana sve bespomoćnija i kako jednostavno nije u stanju da ublaži ili popravi situaciju.

„Vlada i gradska uprava su preopterećeni finansijskim problemima. Ukoliko se ne promeni politika EU prema nama, uskoro ćemo svi morati da posećujemo narodnu kuhinju. I u školama se već dele bonovi za obroke. Tako ćemo svi završiti; uskoro ćemo imati situaciju kao u Drugom svetskom ratu kada smo satima morali da stojimo u redovima kako bismo dobili barem nešto za jelo“, priča Jakovos.

Ipak, ovako daleko u budućnost sami beskućnici u pravilu ni ne razmišljaju. Dimitris u prvom redu razmišlja kako da preživi sledeću noć pod otvorenim nebom. „Mogu samo da ponovim da je stvarno prava sreća da imam devojku. Međusobno se grejemo, tako je lakše. Možda to vama zvuči banalno, ali za jednog beskućnika je to neverovatan luksuz!“, kaže nekadašnji plesač uz osmeh.

Autori: Tomas Borman / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović