Digitalizovana slagalica

Ministarstvo državne bezbednosti u DDR-u (skraćeno Štazi), 40 godina je špijuniralo građane i te podatke čuvalo - transkripti razgovora, pošta, dokumenti o špijunaži i poslovi sa zapadom. Kako bi sprečili da to sve izađe na videlo, zaposleni u Ministarstvu pokušali su 1989., u mesecima posle pada Berlinskog zida da uklone tragove.

Ipak, ostalo je 180 kilometara netaknutih dokumenata i 15 000 džakova sa oko 600 miliona konfeta od dokumenata. Pet godina posle pada Berlinskog zida, otvoren je prvi džak sa ostacima dokumenata Štazija, počela je rekonstrukcija prošlosti.

Na rekonstrukciji je radilo 40 ljudi. Kao i tada, i danas se veliki deo dokumenata ručno slaže i spaja. " Nekad su delovi manji, nekad veći. Uzmem gomilu i kada vidim slične delove, pokušam da ih spojim", priča Ines Špletštoeser.

Ona i tri koleginice sede za velikim stolovima na trećem spratu bivšeg Ministarstva u Berlinu, a ispred njih su ostaci dokumenata u različitim bojama, oblicima i veličinama. Naokolo su kartonske kutije u kojima se razvrstavaju, zatim ručno lepe dokumenti, stranicu po stranicu. Za to je potrebno ogromno strpljenje. Niko od njih ne zna kako bi stranice na kraju trebalo da izgledaju. Ne znaju čak ni jesu li svi delovi u istom džaku.

"Dešavalo se da jedan radnik godinu -dve radi sa sadržajem džaka, i da ne bude gotov ", kaže Joahim Hojsler, jedan od šefova projekta. U međuvremenu, samo još dvanaest ljudi ručno sastavlja dokumente.

Slagalice se sastavljaju već 18 godina, kraj se još ne vidi, a sada u pomoć pristiže moderna tehnika. Savezna vlada je 2007. od Fraunhofer instituta naručila kompjuterske programe koji komadiće sastavljaju automatski i brzo. "ePuzzler" radi od početka godine.

Na staklenoj ploči skenera koja je velika skoro kao kuhinjski sto, između dve zaštitne folije nalaze se desetine komadića papira. Istovremeno se skeniraju obe strane papirića. Nekoliko sekundi kasnije, na projektoru na zidu vide se svi komadići, digitalizovani tako da ih kompjuterski program može složiti.

Šef projekta Bertram Nikolaj objašnjava kako to funkcioniše: "Za svaki komadić utvrđujemo više karakteristika." Uređaj na osnovu toga razlikuje boju, vrstu papira i oblik. Analizira se i da li je papir ispisan rukom ili pisaćom mašinom.

"Kompjuterski program dakle traži delove koji imaju što više zajedničkih karakteristika", kaže Nikolaj.

"ePuzzler" je u potpunosti razvijen i već sastavlja stranice za arhiv. Međutim, stručnjaci sa Fraunhofer Instituta moraju dorade apart: još uvek se mnogo ljudi angažuje za čišćenje, „peglanje“ i stavljanje papirića u skener. Ipak, bez ručnog rada neće ići ni u budućnosti. Neko mora da odluči što se želi rekonstruisati i ispravljati greške kompjutera.

"ePuzzler" zanimljiv je i drugima: "Dobijamo zahteve za ponovno sastavljanje slika ili sastavljanje komadića finansijskih dokumenata, i tako će ovaj projekt dovesti do odgovarajućih inovacija", kaže Nikolaj.

Autor: Angelika Tanhof// Tihana Lohinski

Odgovorna urednica: Dijana Roščić