Digitalizovani svet oko nas

Međunarodni sajam potrošačke elektronike u Berlinu (IFA) je najvažniji sajam te vrste na svetu. To se može videti i po brojkama: oko 1.500 izlagača iz celog sveta, ponovo prošireni izložbeni prostor za dva odsto, 240.000 posetilaca, od toga 45.000 međunarodnih stručnjaka i oko 6000 novinara koji će izveštavati o svim pojedinostima šestodnevnog sajma.

Kristijan Geke, direktor Sajma nestrpljivo iščekuje početak: „Zaista smo postali mesto broj jedan specijalizovane trgovine.“ Nigde na svetu nema toliko premijernih predstavljanja proizvoda kao na sajmu IFA.

Televizori kao čuvari radnji

Direktor Sajma polazi od toga da će na IFA biti ostvarene narudžbine u vrednosti od 3,8 milijardi evra kojima će se snabdeti prodavnice za poslovanje tokom Božića. Reč je o biznisu koji toj privrednoj grani ove godine treba da donese prihod od 28,1 milijarde evra. Ali do toga je dalek put. U prvoj polovini 2013. očekivanja nisu ispunjena. Tržište potrošačke elektronike opalo je za tri odsto.

Iako se pametni telefoni, elektronski kućni aparati i tablet-računari dobro prodaju, klasična zabavna elektronika beleži pad od 20 odsto, kaže Hans-Joahim Kamp, predsednik nadzornog odbora Društva za potrošačku elektroniku (gfu). Na policama u prodavnicama su pre svega ostali televizori. Mnogi Nemci su 2012, uoči Evropskog prvenstva u fudbalu i zbog ukidanja analognog prijema, kupili nov uređaj. „Ove godine nije bilo ničega i to je dovelo do pada prihoda od prodaje televizora za 25 procenata“, kaže Kamp.

Potrošači – neznalice

Tu nisu ništa mogli da promene ni trodimenzionalni televizori, koji nisu ispunili prvobitna očekivanja. Niko ne sedi tri ili četiri sata sa naočarima ispred televizora, priznaje Kamp. Sada se velike nade polažu u povezanost između televizora i interneta, dakle u pametni TV. Takvih je već pet miliona u nemačkim dnevnim sobama, a do kraja godine trebalo bi da ih bude sedam miliona. Na sajmu IFA počinje medijska kampanja sa kojom potrošačima treba da se približi korišćenje televizora sa tankim ekranom kao kućna platforma za razonodu i komunikacije.

Prema anketi Bitkoma, Saveznog udruženja informacione privrede, telekomunikacija i novih medija, mnogi Nemcu se trenutno još uvek ne snalaze sa „pametnim televizorima“. Anketa sa pitanjima poput ko poznaje taj pojam, ko ga je samo čuo, ko može da objasni šta znači „pametni TV“ i ko ništa nije o tome čuo pokazala je da više od četvrtine ispitanika nije ništa znalo o tome. „To je uvek loše“, kaže Kamp. „Imati pametni TV je jedno, ali priključiti ga na internet je nešto sasvim drugo. To trenutno ume da uradi samo 58 odsto vlasnika takvih televizora.“

Umreženi automobili

Na Sajmu IFA sve se vrti oko povezivanja sa internetom, ali i međusobnom umrežavanju uređaja. To važi i za oblast kućne elektronike. Na Sajmu u Berlinu se već nekoliko godina sa sve većim uspehom predstavljaju veš-mašine, frižideri, mašine za kafu i drugi kućni pomagači. To je postalo deo digitalnog životnog stila, koji prodire svuda, pa tako i u automobilizam.

Alen Mulali, direktor Ford, biće prvi šef nekog velikog američkog automobilskog koncerna koji će na sajmu IFA, a ne na Međunarodnom sajmu automobila (IAA)m predstaviti svoje tehnološke novine. Na pitanje zašto je to tako, direktor sajma Geke ima jasan odgovor: „Zato što je ubeđen da će ubuduće u auto-industriji osnovni prodajni argumenti biti umrežavanje i 'pamet' automobila.“

Problemi se ignorišu?

Ipak, sve to što promoviše IFA pretpostavlja da će se potrošača zaista i upustiti u brze promene tehnike i izaziva suštinske promene svakodnevice. Da one nemaju samo pozitivne posledice, pokazuju i diskusije oko akcija prisluškivanja i krađe podataka na internetu. Ali na Sajmu IFA druga strana „pametnog, novog sveta“ ne igra veliku ulogu.

Autorke: Sabine Kinkarc / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković