Dim iz Obilića ugrožava našu decu

Dim iz termoelektrana na periferiji glavnog grada Kosova, Prištine, u vreme bivše Jugoslavije, bio je simbol napretka. Ali, kada je nedavno 35 godišnja novinarka automobilom prolazila pored njih, jednostavno je primetila: „Dim sadrži previše štetnih materija“.

Energetski kompleks u Obiliću, smešten između dva rudnika uglja, poznata kao Kosovo A i B, snabdeva Kosovo sa više od 95 odsto električne energije. Stare termoelektrane rade na lignit, crni ugalj. Procenjuje se da Kosovo ima 14 milijardi rezervi metričkih tona lignita, što tu zemlju stavlja na peto mesto svetske liste najvećih rezervi na svetu.

Za Jetu Džaru, poznatu i poštovanu novinarka, koja je svoju reputaciju izgradila izveštavanjem o korumpiranim vladinim zvaničnicima, državni neprijatelj broj jedan su elektrane koje rade nae lignit. Ove zime ona je rodila devojčicu Hanu. Ima još jedno, dvogodišnje dete. „Razljuti me, ali se kao roditelj osećam i bespomoćno, kada znam da, bez obzira na to koliko sam dobra majka, moja deca, samo zato što ovde žive, mogu da se razbole“. A Džara kaže da mrzi da se oseća bespomoćno.

Elektrane koje rade na ugalj veliki su zagađivači i krive su za bolesti respiratornih organa hiljada ljudi. Vlada u Prištini nada se da će se do 2017. rešiti najvećeg zagađivača, Kosova A, da bi ispoštovala direktive Evropske unije kojoj Kosovo nastoji da se pridruži jednog dana. Ali vlada, uz podršku Svetske banke, planira da jednostavno zameni Kosovo A sa novom termoelektranom: Kosovo C. Džara se sa tim ne slaže.

Zaštita životne sredine nisko na listi prioriteta

Zaštita životne sredine samo je jedan od mnogo problema koji opterećuju Kosovo, drugu najsiromašniju zemlju u Evropi. Nezaposlenost je oko 45 odsto, obrazovni sistem u problemima, a osnovne usluge, kao što je voda za piće, su neredovne. Ipak, Džara misli da hitno treba reagovati u vezi sa planovima za izgradnju nove elektrane, jer će posledice tog projekta trajati decenijama. „Ne želim da svojoj deci ostavim u nasledstvo termoelektranu“, kaže ona.

Kao prvi korak u borbi protiv ostvarenja tog plana, Džara je organizovala reklamnu kampanju na televiziji. Reklama prikazuje kolevku za bebu u različitim delovima Kosova. Uz zvuke dečijeg disanja i kašlja, narator objašnjava koliko su opasne termoelektrane koje koriste lignit i zaključuje rečenicom: „Podržite budućnost čiste energije, za dobro naše dece.“

Reklame su namerno emotivne. One su centralni rad inicijative organizacije KOSID, čiji je Džara najpoznatiji predstavnik. KOSID zastupa mišljenje da Kosovo može i mora da zameni termoelektranu Kosovo A sa kombinacijom zelene energije i većom energetskom efikasnošću.

Od aktiviste do novinara – i natrag

Kampanja je takođe učvrstila Džarin preobražaj u nepomirljivu aktivistkinju aktivistu za zaštitu životne sredine. Kao novinar, često je naglašavala važnost pitanja izgradnje termoelektrane u svojim televizijskim emisijama. Iako je reklamna kampanja za nju „do sada neistražena teritorija“, Džara je sigurna u svoju novu ulogu. Novinarstvom je počela da se bavi početkom 1990-ih, da bi se suprotstavila predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću i njegovom brutalnom odnosu prema Albancima na Kosovu. „Počela sam da se bavim novinarstvom više zbog aktivizma, nego zato što sam to želela da izaberem kao profesiju. Novinarstvo je bilo alat“, priča Džara.

Kampanja protiv nove termoelektrane ima puno kritičara. Otkako je počela, veliki broj podržavalaca zelene energije na Kosovu okrenuo se protiv inicijative KOSID. Lumir Abdiksiku, izvršni direktor trusta mozgova „Rinvest“ iz Prištine, kaže za Dojče vele Džarina vizija nije realna. On smatra da nije moguće da stara elektrana Kosovo A bude zatvorena i da se dovoljno brzo nedostajuća energija nadomesti iz obnovljivih izvora i uštedi energetskom efikasnošću. Abdiksku smatra da bi pokušaj da se tako nešto učini bio ekonomska katastrofa.

„Neka im bar bude neprijatno“

Abdiksiku se ne dopada ni reklama – smatra da snimak bebe koja kašlje predstavlja „hičkokovsku taktiku zastrašivanja“. Namera reklame je „da uplaši građane Kosova – da će svi ubrzo umreti ako napravimo još jednu termoelektranu“. Abdiksiku zaključuje da je to nerealno i da bilo bolje koncentrisati se na čistije elektrane koje rade na ugalj.

Džari je jasno da možda vodi „bitku sa vetrenjačama“, naročito kada se zna da vlada i Svetska banka podržavaju planove o još jednoj termoelektrani. Podržava ih i vlada SAD. Ali Džara je spremna na dugotrajnu borbu: „Ja sam novinarka. Spremna sam da pravim mnogo buke i postavim mnogo pitanja“, kaže Jeta Džara. Ona želi da učini bar to da se donosioci odluka osećaju neprijatno pre nego što te odluke donesu.

Autori: Nate Tabak, Priština / Ana Bogavac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković