Diploma garantuje radno mesto?

U Srbiji postoji šala da univerzitetska diploma služi samo da bi majka svršenog studenta pustila suzu i bila srećna. Jer procenti nezaposlenih među visokoobrazovanima jasno ukazuju da ni diploma ni znanje nisu garant za radno mesto. Na ovom primeru, Nemačka je potvrdila sve pozitivne stereotipe – ovde diploma fakulteta zaista nešto znači. Studija koju prenosi Zidojče cajtung otkriva da je nezaposlenost među akademskim građanima gotovo statistička greška – tek jedan odsto.

Institut HIS (koji se bavi visokim školstvom) je razgovarao sa 5.000 ljudi koji su bili apsolventi 2001. godine. Devet od deset ispitanika aktivno je na tržištu rada, dok ostatak ne želi da radi (sebe su označili kao domaćice ili domaćine) ili se i dalje obrazuje. Oni koji su tražili posao, uglavnom su ga i našli (99 odsto) i ne samo to – čak 41 odsto njih danas su na rukovodećim pozicijama u svojim firmama. Samo tri odsto ima posao koji ne odgovara diplomi – stereotip o sociolozima i lingvistima koji su prinuđeni da voze taksi ne opstaje u Nemačkoj.

„Uprkos ekonomskoj krizi koja se desila u međuvremenu, dugoročno su šanse za visokoobrazovane građane veoma dobre“, kaže Kolja Bridis koji je rukovodio istraživanjem. Te „dobre šanse“ očitavaju se iz drugih podataka: iako se trenutna rekordna zaposlenost u Nemačkoj ostvaruje i kroz kratke, nesigurne ugovore, kod diplomaca su čak tri četvrtine našle stabilno radno mesto sa ugovorom na neodređeno vreme. Ti ljudi u proseku zarađuju 63.000 evra godišnje (bruto), dok je prosečna plata u zemlji oko 36.000.

Biologija najmanje sigurna

Studija otkriva i neke mane – kada na dodeli diploma uvis polete tradicionalne kape, to još nije ceo posao. Naime, samo trećina visokoobrazovanih je odmah nakon studija našla radno mesto kojim je bila zadovoljna. Ostali su morali da prođu kroz lavirint prakse, volontiranja, kratkoročnih ugovora. Takođe, oko 12 odsto ljudi nije imalo radno mesto koje ih „čeka“, ali već nakon godinu dana od diplomiranja, svega dva odsto je i dalje bilo bez posla. „Niko nije imun na faze nesigurnosti. Po pravilu se benefiti obrazovanja ne pokažu baš odmah“, kaže Bridis. U nekim branšama su rizici veći. Bez posla je četiri odsto ljudi sa diplomom društvenih nauka, šest odsto veterinara i čak sedam odsto biologa.

Studija nije zaobišla ni veliku nemačku boljku – belu kugu. Broj stanovnika Nemačke poslednjih decenija održava se zahvaljujući migraciji, a ne razvijanju porodice i to je potvrdilo i ovo istraživanje. Očekivano, u prve tri godine nakon studija retko ko zasniva porodicu, a posle procenat raste. Ali prosečna starost ispitanika koji su svi diplomirali 2001. godine danas je 37 godina – uprkos tome, čak 40 odsto nema decu. Među ženama koje još nisu postale majke, većina to ni danas ne želi.

nr/jil/sz/his