Diplomatsko gubljenje vremena u Sarajevu?

Španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos i zamenik američkog državnog sekretara Džejms Štajnberg razgovaraće u Sarajevu sa visokim predstavnikom i specijalnim predstavnikom Evropske unije Valentinom Inckom u okviru priprema za susret sa liderima političkih partija iz BiH.

Tekst Madridske deklaracije, o kojoj bi trebalo da se razgovara, poznat je manjem broju političara, a bazira se, između ostalog, na sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava. Lideri bi potpisivanjem deklaracije potvrdili suverenitet i integritet BiH koji bi, navodno, trebalo da počiva na njenim građanima i pravu entiteta da uživaju ustavni status.

Stavovi političara u Bosni i Hercegovini su poznati. Srpski političari nisu za radikalnu promenu stanja, bošnjački bi, između ostalog, da ustavnim reformama eliminišu entitetsko glasanje u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, dok su hrvatski uglavnom za korenite ustavne reforme koje bi, kako veruju, rešile pitanje hrvatske ravnopravnosti u BiH.

Špirić: „Ovi razgovori će biti gubljenje vremena“

Predsedavajući Veća ministara Nikola Špirić veruje da su predstojeći razgovori lidera osuđeni na propast. „Deo bošnjačke političke elite misli da treba sačekati kako bi neko drugi kroz razne rezolucije preoblikovao BiH, političari iz srpskog naroda žele da osiguraju prohodnost Dejtona, hrvatska politička elita se navija na obe strane i zato se bojim da će ovo biti gubljenje vremena“, kaže Špirić.

Deklaracija bi obavezala lidere da ustavne promene sprovedu nakon izbora, što je prema Špirićevim rečima „smešno rešenje“. Ne sporeći dobre namere diplomata Štajnberga i Moratinosa, Špirić veruje da se međunarodna zajednica duboko umešala u izborni proces u Bosni i Hercegovini.

„Sa stanovišta opozicije, ova deklaracija im je ponuđena kao malj u glavu. Smešno je pet meseci pre izbora tako ozbiljne stvari stavljati na sto ‘vladajućoj petorci’ kako bi opozicija dobila izbore kritikom tog procesa. Bez obzira ko pobedi, posle izbora faktički imate blokadu. Oni koji će to rešenje u predizbornoj kampanji napadati, mogli bi da dođu u situaciju da moraju da ga sprovedu“, kaže Špirić.

Osnovna ljudska prava ne mogu da budu stvar konsenzusa

U komentaru za Dojče vele, profesor na sarajevskom Fakultetu političkih nauka Asim Mujkić pojašnjava zašto nije ubeđen u uspeh predstojećih razgovora: „Ne vidim potrebnu odlučnost međunarodnog faktora da stranama u BiH jasno stavi do znanja da oko fundamentalnih prava i sloboda koje se tiču presude ‘Sejdić i Finci’ ne može da bude razgovora, jer to nije stvar konsenzusa već temeljna civilizacijska tekovina moderne demokratske zajednice.“

Zato bi propast ovih razgovora, kaže profesor Mujkić, mogla da ugrozi i oktobarske opšte izbore. „Ne vidim način da izbori budu legitimni ako se presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura ne ugradi u ustavne promene“, upozorava Mujkić.

Tekst Madridske deklaracije baziran je i na evroatlantskom putu BiH. Ispunjavanjem uslova iz Mape puta, ova zemlja je postigla određeni napredak, ali još nema pomaka u ključnim reformama – rešavanju pitanja državne i vojne imovine i popisu stanovništva.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odg. urednik: Nemanja Rujević