"Direktan prenos" iz 16. veka!

Reč je o istraživačima pod rukovodstvom univerziteta u Hajdelbergu – oni su uhvatili „odbljesak“ svetla supernove koja je 1572. godine eksplodirala i bila najsvetlija zvezda na našem nebu. Moderna tehnika omogućila je da se „uhvate“ refleksi eksplozije, odnosno, zraci koji su se odbili od oblaka prašine i gasa nastalog eksplozijom supernove.

Još jednom svedoci

Put refleksa od dotične zvezde do Zemlje je – logično – duži od puta koji je do Zemlje morao da prevali bljesak same eksplozije. U ovom slučaju taj put je bio duži za 436 godina. No, na ovaj način, ljudi su još jednom bili svedoci jedinstvenog događaja, kako je to saopštio institut za astronomiju „Maks Plank“.

Zvezdu o kojoj je reč prvi je otkrio i opisao danski astronom Tiho Brahe. On je bio poznat po tačnim proračunima pozicija nebeskih tela. Pošto je, prema njegovom proračunu, pozicija ove supernove morala biti daleko iza mesečeve putanje, važeća nauka je poklekla, jer ona do tada nije „videla“ dalje od Meseca.

U pitanju je Tihov "beli patuljak"

Zahvaljujući svetlosnom odbljesku, astronomima je sada pošlo za rukom da klasifikuju Tihovu supernovu. Hajdelberški naučnik Oliver Krauze u britanskom naučnom časopisu „Nejčer“ prenosi da je reč o eksploziji takozvanog „belog patuljka“, pri čemu je to eksplozija termonuklearnog tipa. Analiza je donela nova saznanja o ponašanju supernova tipa 1a, koje služe kao važan merni instrument za udaljenosti u vasioni. Ta forma supernove nastaje kada beli patuljak usisava materiju velike zvezde-pratilice dok ne prekorači kritičnu granicu i ne kolabira pod sopstvenom masom – tada dolazi do termonuklearne eksplozije.

Kritična granica ima, međutim, konstantnu vrednost, pa su zbog toga tako nastale supernove uvek podjednako svetle. Zbog toga je moguće izračunati njihovu udaljenost od Zemlje – zbog toga su ove supernove izuzetno važne u astronomiji.