Diskriminacija Srba u Crnoj Gori?

Ocene predstavnika srpskog Ministarstva za dijasporu da Srbi u Crnoj Gori „nemaju ni minimum ustavnih i statusnih prava u kulturi, informisanju, prosveti i veroispovesti“, naišle su na različite reakcije političkih subjekata u Crnoj Gori. „Takve ocene su neutemeljene“, kaže portparol vladajuće Demokratska partije socijalista (DPS) Rajko Kovačević:

„Ne bih voleo da se radi o motivima kojima se reafirmiše davno prevaziđena politika koja je za posledicu imala ugrožavanje i spuštanje nivoa svih prava onih za čija se prava navodno zalagala nekadašnja državna politike Srbije. Naravno, i sve da je to tako, građanska Crna Gora je, to je uvek pokazivala, neadekvatan poligon za takve pokušaje“, zaključio je Kovačević.

Opoziciona Nova srpska demokratija ocenila je da je dobro je da se u Srbiji intenzivnije pokreće pitanje Srba u Crnoj Gori. Portparol Jovan Vučurović kaže da su „veliku štetu“ srpskom narodu napravili pojedini političari iz Crne Gore koji su pokušali da „od naroda koji je stvarao Crnu Goru naprave nacionalnu manjinu, pozivajući se na pogodnosti iz Ustava Crne Gore, što je bila velika šarena laža, uz direktno učešće crnogorske vlasti“.

„Ovakvim ocenama se još jedan put šalje jasna poruka da zvanična Srbija Srbe u Crnoj Gori želi da vidi kao ravnopravan i konstitutivni narod“, zaključio je Vučurović.

Braća se različito izjašnjavaju

U Crnoj Gori ima oko 30 odsto građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, a njih oko 60 odsto se na poslednjem popisu izjasnilo da govori srpskim jezikom. Neretko u jednoj porodici se braća različito izjašnjavaju - jedan da je Srbin, drugi da je Crnogorac, a, u tom smislu, pitanje identiteta oduvek je bilo bolno.

Od kada je Crna Gora proglasila nezavisnost, posebno su aktuelna ocene da su Srbi u Crnoj Gori diskriminisani, da nemaju ista prava prilikom zapošljavanja u državnoj administraciji i slično. Na takve konstatacije nedavno je šef diplomatije Milan Roćen odgovorio da u MIP-u neće raditi niko ko ne priznaje Crnu Goru kao državu aludirajući na činjenicu da prosrpske stranke ne priznaju crnogorske državne simbole.

Stručnjaci, koji osporavaju tvrdnje da su Srbi ovde diskriminisani, pitaju se šta je sa onima koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, a nisu bliski vlasti - da li oni na primer mogu raditi u MIP-u ili u bilo kojoj državnoj instituciji? Podelu na Srbe i Crnogorce, vlast godinama koristi za dobijanje izbore, tako da takve ocene iz Srbije , tvrde pojedini stručnjaci, idu direktno na ruku režimu Mila Đukanovića.

Autorka: Vesna Rajković, Podgorica

Odgovorni urednik: Ivan Đerković