„Divjaka progoni Miloševićev ministar“

Analitičari Instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) zaključuju da „Srbija želi da revidira istoriju, odnosno sopstvenu ulogu i odgovornost u događajima iz 90-tih godina prošlog veka“ kao i da te aktivnosti sprovode ostaci režima Slobodana Miloševića.

Najglasniji u zahtevu za izručenje penzionisanog generala bivše Armije BiH Jovana Divjaka je srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, nekadašnji ministar informisanja u Miloševićevoj vladi, kaže direktor IFIMES-a Zijad Bećirović.

„Ivica Dačić je bivši visoki funkcioner Miloševićevog režima, a taj je režim odgovoran i za opsadu Sarajeva i za rat u BiH. Sada se Ivica Dačić ponovo pojavljuje kao progonitelj generala Jovana Divjaka“, kaže Bećirović.

BiH ne preduzima sve potrebne mere

„BiH od Interpola mora da traži suspenziju srpskih poternica i da obavesti države sa kojima Srbija ima bilateralne ugovore, da se do konačne odluke Interpola suzdrže od bilo kakvih postupanja protiv državljana BiH“, kaže Bećirović.

Hapšenja Ejupa Ganića, Ilije Jurišića, Tihomira Purde, a sada i Jovana Divjaka ukazuju na neophodnost dogovora regionalnih lidera kako bi se izbegle situacije koje prete miru i ugrožavaju pozitivne regionalne procese.

„Verovatno će biti potreban sastanak najviših državnih zvaničnika kako bi se izbegle ovakve nelogične situacije, a nelogično bi bilo i da recimo BiH raspisuje poternice za državljanima Srbije osumnjičenim za zločine na Kosovu“, kaže portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.

Zloupotreba Interpola i bilateralnih odnosa

Zijad Bećirović tvrdi da je vlasti Austrije trebalo da uvaže stav Haškog suda koji je još 2003. godine zaključio da nema dokaza prema kojima bi se general Divjak mogao smatrati odgovornim za događaje u Dobrovoljačkoj, odnosno pogibiju pet vojnika JNA i jednog civila.

Prema navodima IFIMES-a, Austrija će ove sedmice analizirati tajne istrage i dosijee bivše Jugoslavenske narodna armije (JNA), odnosno Vojske Jugoslavije, koji su preko Republike Srpske podneti na ocenu Haškom tribunalu.

Radi se o spiskovima sa oko 10.000 imena građana BiH „osumnjičenih“ za ratne zločine, koje je Haško tužilaštvo odbacilo kao neosnovane. Ti spiskovi su potom predati specijalnom Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, koje ih sada distribuira Interpolu i državama sa kojima ima bilateralne odnose.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odg. urednik: Nemanja Rujević