Dlake na glavi koje zovemo frizurom

Kad bi neki naučnik vanzemaljac posmatrao Zemlju promatrao kroz svoj nepojmljivo moderni dvogled, svojim kolegama bi mogao reći sledeće: više od osam milijardi ljudi živi na planeti i gotovo svi oni nose dlake na glavi – u prosjeku 100.000 komada. Na celom svetu ljudi kreativno i na razne načine oblikuju svoju kosu. Pletu je, tapiraju, briju, boje, uvijaju ili skrivaju. Naš vanzemaljski naučnik bi se pitao: Zašto radite to? Mi ljudi u suštini i sami ne bismo imali adekvatan odgovor na ovo pitanje. Ali jedno je sigurno: kosa je za čoveka više od puke zaštite od vrućine ili hladnoće. Frizura simbolizuje lepotu, status, mitologiju ili religiju – zavisno od kulture iz koje dolazimo.

Uz šišanje dobijete i masažu

Japanski frizer Takamasa Ku Bo (ima i umetničko ime – Taka) je menadžer salona „Mod's Hair“ u Diseldorfu. Mod's Hair je jedan deo francuskog lanca frizerskih salona, ali kako se nalazi u delu grada u kojem žive brojni Japanci, u njemu se frizeri posvećuju i japanskim frizerskim tradicijama. Kosa se kod Take neguje, frizira, a uz to se još mušterijama masiraju glava i ruke.

Kosa u Japanu ima mnoga značenja, objašnjava Taka. Kosa u toj zemlji važi kao nešto živo. Ranije su ljudi, kada nešto požele, nosili jedan pramen svoje kose u hram. Taka je svoju ljubav prema oblikovanju kose otkrio sasvim slučajno. Rođen je u Brazilu. Sa 15 godina se odselio u Japan kako bi postao profesionalni fudbaler. Ali jedna povreda ga je primorala da promeni planove te je pronašao posao u frizerskom salonu. Karijera mu je tada krenula uspešnom putanjom i ponovno dovela do profesionalnog fudbala: danas frizira fudbalere iz klubova poput Mančester Junajteda ili Nirnberga.

Ali, zašto smo mi ljudi toliko fascinirani kosom? Istoričar umetnosti Kristijan Janeke kaže da kosa više nema onu funkciju kakvu je nekoć imalo krzno, već je reč o kulturnom „dobru“. „Tokom vremena smo gubili sve više kose, a ono što nam je ostalo, počeli smo sve više da cenimo. Kosa je međutim istovremeno i statusni simbol“, objašnjava Janeke. Dodaje da je u poslednje vrijeme sve više u trendu kombinovanje različitih tradicionalnih načina ukrašavanja i friziranje kose, kao i da je duga kosa u većini kultura statusni simbol.

Nadogradnja za plavuše

Produžavanje kose je jedna od tehnika zbog koje vredi otići u afrošop „Zeebra Tropicana“ u Kelnu. U tom salonu se već više od dvadeset godina kosa firizira prema zapadnoafričkoj tradiciji. Tehnike pletenja, koje se ovde primenjuju, su prvobitno bile namenjene da bi se ukrotila jako kovrdžava kosa Afrikanki i Afrikanaca. „U međuvremenu su mi mušterije većinom nemačke“, kaže frizerka Baba Janka-Odua.

Pomoću afričke tehnike pletenja ona produžava tanku, lomljivu kosu, a među nenim mušterijama je i dosta plavuša. Baba je u Nemačku došla kako bi radila u ambasadi Gane. A kako je tada često frizirala svoje kolege i koleginice, jednog dana je došla na ideju da otvori salon i tako postala prva afro-frizerka u Kelnu.

Svaka kultura kreira nešto drugo od kose njenih pripadnika. Jedno vreme su određene frizure bile tipične za neku kulturu. Danas se to promenilo, kaže Janeke: „U međuvremenu se svugde mogu videti frizure u kojima se kombinuju različiti elementi tradicionalnih frizura.“

Frizer i brica

Međutim, nisu samo žene te koje veliku važnost pridaju posetama frizeru. Muškarcima su njihove frizure takođe vrlo važne, uključujući i – frizure brada i brkova. Ali i ovde postoje razlike u načinu brijanja i šišanja. Dok nemački frizeri svoju klijentelu briju po pravilu električnom mašinicom, Turčin Adnan Otukan svoje mušterije u salonu „Mens World“ u Kelnu brije britvom.

Ali on ih istovremeno ovim alatom i šiša. „To me naučio moj otac. Obzirom da sam oduvek znao dobro da crtam i slikam, počeo sam i da mladima na glavi i bradi ucrtavam razne oblike. Jedno vreme je to bilo jako popularno“, kaže Otukan. Među njegovim klijentima je i nemački amaterski trkač maratona Gerd Mauzbah kojem je na glavi nacrtao tursku zastavu. Na maratonu u Istanbulu ova je frizura privukla veliku pažnju.

Frizeri poput Take, Babe i Adnana su sa sobom u Nemačku doneli i tipične, tradicionalne frizure. One doduše ne traju večno, već moraju da se obnavljaju. Kosa u proseku naraste oko 0,5 milimetara dnevno. Samim tim se i postavlja pitanje, zašto uopšte čitav trud oko kose i frizure? „To je zapravo sporedno. Ljudi ionako ne idu frizeru samo zato što im on ili ona kreiraju neku dobru frizuru već jer taj dotični frizer takoreći najbolje razume njihovu individualnost“, kaže Janeke.

Autorka: Ananada Grade / mm / žt
Odg. urednik: Nemanja Rujević