Dnevni red: Iran, Island, Kosovo

Međunarodna zajednica optužuje Iran da tajno proizvodi nuklearno oružje. Savet bezbednosti UN je 6. juna doneo novi paket sankcija protiv Irana, SAD su sa svoje strane već uvele još oštrije sankcije. Pre dve sedmice ruski predsednik Dmitri Medvedev je izjavio da bi Iran uskoro mogao da proizvode uranijum koji bi mogao da se iskoristi za nuklearno oružje. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad upozorio je Medvedeva da se ne pridružuje „zaveri“ protiv Teherana . „Naši neprijatelji su započeli novi propagandni rat protiv Irana pod vođstvom SAD, a sad im se pridružuju i Rusi“ izjavio je on.

Posle Vašingtona danas će i Evropa usvojiti strože sankcije protiv Irana. Reč je novim ograničenjima trgovine robom koja može da se koristiti i za civilne i vojne svrhe (dual use). To uključuje – osim nuklearnih materijala, hemikalija ili mikroorganizma – i određene informacijske i laserske tehnologije i navigaciju.

Takođe se planira zabrana iranskih Kargo letova ka Evropi, nove investicije u sektoru nafte i gasa, osiguranja i reosiguranja aktivnosti iranske vlade i izvozno-kreditnih garancija koja se odnose period duži od dve godine. Transferi suma novca većih od 10.000 evra moraju se ubuduće prijavljivati, a za transfere više od 40.000 evra potrebno je posebno odobrenje. Osim toga biće produžena lista visokih zvaničnika Irana – posebno pripadnika tzv. Čuvara Revolucije – za koje važe ograničenja za putovanja i čija imovina u Evropi je zamrznuta.

Pregovori sa Islandom

Evropska unija u utorak zvanično počinje pristupne pregovore sa Islandom. Posebno kontroverzna oblast je ribolov – Rejkjavik odbacuje sistem kvota EU za koji kaže da je rasipnički, dok Evropa zabranjuje lov na kitove.

Ketrin Ešton, specijalna poverenica EU za spoljnu politiku najavila je da će do kraja nedelje objaviti imena ljudi za 30 ključnih funkcija u svojoj novoj resornoj službi za spoljnu politiku. O 10 najvažnijih ljudi (jedan generalni sekretar, tri zamenika i šest generalnih direktora) glasaće se na današnjem sastanku. Ova institucija, Služba za spoljnu politiku Evropske unije, trebalo bi da bude operativna za neke 3 do 4 godine.

O Kosovu

Po pitanju Kosova, koje je februara 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije – EU je podeljena: osim pet članica (Španija, Grčka, Rumunija, Kipar i Slovačka) sve ostale zemlje su priznale nezavisnost Kosova. Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je u četvrtak da jednostrano proglašenje nezavisnosti, protiv volje Srbije, nije protivno međunarodnom pravu. Šezdesetak zemalja širom sveta priznalo je tu balkansku državu, a posmatrači očekuju da će sada uslediti novi talas priznanja. Diplomate zahtevaju da se EU sada takođe mora okrenuti Srbiji. Beograd je „u stanju šoka. Moramo sprečiti da se poniženje još više pojača“, rečeno je u diplomatskim krugovima.

dpa/dr/nr