Doček na nemački način

Nemci, kao i svi narodi ovog sveta, 1. januara imaju običaj da kažu „Frohes Neues Jahr“ odnosno „Srećna Nova godina“, ali sam doček zovu Silvester, po Papi koji je davne 335. godine, preminuo 31. decembra. To ne znači da doček Nove godine prate neki verski običaji i obeležja. Naprotiv, za razliku od božićnih, novogodišnje praznike većina Nemaca provodi u krugu prijatelja ili jednostavno u masi na trgovima, u kafanama, restoranima ili noćnim klubovima.

U krugu prijatelja

U igri su uglavnom dva scenarija. Prvi: rezervacija u nekom restoranu ili klubu, zajedno sa par prijatelja. Doduše, Nemcima nije stran ni doček u krugu nepoznatih. To ponekad, kako se ovde može čuti, ima i svoje prednosti. Većini je ipak najprijatnije u krugu prijatelja.

Kaj, kojem je inače 25 godina, uglavnom se drži druge opcije: „Silvester sam do sada uglavnom proslavljao sa prijateljima, ređe u porodičnom okruženju. Njih obično pozovem kada prođe ponoć. Dakle, nekako je najprijatnije ako se sve organizuje privatno. Ali princip je uvek isti – prvo se nešto pojede i popije, a kada se približi ponoć izlazimo, pre svega zbog vatrometa. Onda potražimo neko interesantno mesto, gde je dobro raspoloženje.“

Dakle, nekoliko prijatelja i poznanika, uz odgovarajuću hranu i piće – u kućnoj atmosferi. To je navodno sasvim dovoljno. Na prvu pomisao, suviše mirna i neuobičajena opcija, međutim, kako se vrhunac večeri bliži i ovakav doček, u jednom trenutku će se pretvoriti u manju ili pak veću, izrazito glasnu i alkoholom „podgrejanu“ žurku. Uostalom, u Nemačkoj postoji običaj da se na prelasku iz godine u godinu bukom i svetlom rasteruju zli duhovi.

Tridesetogodišnjem Andreasu, to uopšte nije omiljen sport: „Što se vatrometa tiče, lepo je to videti u nekom tv prenosu. Izaći u vreme vatrometa može biti opasno. Pre neku godinu mi se dogodilo da smo bili na jednom mostu u Kelnu. Jednog je pogodila raketa i to nije bilo nimalo smešno.“

Petarde samo za Novu godinu

U kakvom god okruženju da se nađete, jedno je sigurno. Neposredno uoči odbrojavanja poslednjih minuta i sekundi odlazeće godine, gotovo svi Nemci izlaze na terase, na ulice, odlaze u parkove ili na mostove i uživaju u najvećim vatrometima, svojim ili zvaničnim, gradskim. Narednog jutra može vam se učiniti da je pao sneg, jer su ulice, automobili, pa i krovovi prekriveni ostacima izgorelih pirotehničkih naprava.

Nema nacije na planeti koja troši više novca na pirotehniku od Nemaca. U ovo doba godine, promet od prodaje petardi, raketa i sličnih naprave, iznosi nekoliko stotina miliona evra. Samo na vatromet u novogodišnjoj noći potroši se 100 miliona. Doduše, same građane u Nemačkoj to nimalo ne iznenađuje, pre svega zbog činjenice da je tokom godine prodaja pirotehničkih skalamerija zakonom zabranjena. Samo u vreme novogodišnjih praznika moguće ih je kupiti i upotrebiti.

Najveće okupljanje, pa samim tim i najveći vatromet organizuje se, po tradiciji u Berlinu. Iz godine u godinu, „na Silvester“, plato ispred Brandenburške kapije, pretvara se u veliki prostor za slavlje. Pod osvetljenim nebo i najčešće temperaturom ispod nule, muzika trešti do zore, a policija i ekipe hitne pomoći neretko imaju pune ruke posla.

S druge strane, najveća novogodišnja žurka u Evropi, naročito za nešto mlađe generacije, odigrava se već treću godinu– u Diseldorfu. Arena „Espri“ je i ovoga puta rezervisana za čuvenu, tehno „Sensation“ žurku, na kojoj se okupi i do 30.000 ljudi obučenih u belo.

Autor: Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković