Doživeti stotu!

Razumeti kako i zašto neki ljudi požive vek i više - ključno je za redefinisanje samog procesa starenja, smatraju stručnjaci. Doktor Tomas Perls, s medicinskog fakulteta u Bostonu, još od 1992. istražuje mentalno, fizičko i duševno zdravlje stogodišnjaka, kojih u SAD trenutno ima oko 40.000.Toliki broj stogodišnjaka se delimično pripisuje medicinskim i dostignućima u zdravstvenoj zaštiti.Međutim, stogodišnjaci imaju i vlastite recepte koji su im pomogli da nadžive većinu svoje generacije. To su uglavnom navike koje svi znaju ali ih se retki pridržavaju.

Živeti zdravo u mladosti

„Uglavnom se radi o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti kojom se održava zdrava telesna težina. Zdrav život u mladosti presudan je za zdraviji i duži život u starosti“, kaže Perls.

Lin Adler, koja sa dugovečnima radi preko dve decenije, ističe da je najupadljivija zajednička crta svih stogodišnjaka - njihova volja za životom. U knjizi "Stogodišnjaci: dodatne godine", Adlerova je sažela i ostale zajednčke karakteristike: pozitivan, ali realističan stav prema životu. Snažno duhovno ili religijsko verovanje. Lična hrabrost, jer proces starenja nije lak i mnogo stvari može krenuti naopako. Posljednja, i kako smatra Adlerova, najvažnija zajednička crta stogodišnjaka je izvanredna sposobnost savladavanja svakog životnog izazova odnosno prihvatanje gubitaka i promena koje dolaze s godinama.

U Japanu,Sardiniji i Kaliforniji žive stogodišnjaci

Lin Adler kaže da je impresivno to što su mnogi stogodišnjaci zdrave osobe koje žive kvalitetnim životom, neki sami, neki zu minimalnu pomoć, u vlastitom stanu. Neki još voze auto, savremenih su shvatanja i uživaju u životu. Iako je dugovečnih osoba sve više, na svetu ipak postoje tri mesta koja predstavljaju fenomene po broju stogodišnjaka. To su japansko ostrvo Okinava, gradić Ovoda na Sardiniji i kalifornijski gradić Loma Linda. "Kada kalendar govori da imaju 70, njihova tela pokazuju 50", kažu

stručnjaci. Najimpresivnije je to što je većina tih ljudi zdrava praktično do kraja života a njihova tajna se velikim delom krije za njihovom trpezom. Oni jedu ribu, mnogo soje i žitarica, povrća i voća, izbegavaju alkohol i kafu, ne puše. U proseku dnevno unesu 1.200 kalorija, što je za oko 1.000 kalorija manje nego što prosečno unese čovek na Zapadu. Naučnici veruju da bi i spiritualni život mogao biti jedan od razloga dugovečnosti ovih ljudi jer im pomaže da se lakše nose sa stresom i životnim izazovima.

Umereni svakodnevni rad

Stručnjaci su zapazili da je u ovim zonama dugovečnosti zajedničko i to da ljudi ne rade ekstremno teške fizičke poslove. Oni, doduše,fizički rade celog života, ali na sasvim drugačiji način nego što to čini "moderni Zapad". Ne rade ništa što enormno troši mišiće i snagu, tegovi i teretane nisu popularni, ali zato ceo život rade umereno i svakodnevno.

U ovim oazama dugovečnih, stari ljudi žive u socijalnim strukturama koje im daju smisao postojanja, jako su dobro integrisani u porodicu,među prijatelje i celu zajednicu. U svim tim kulturama postoji deo dana kad se ljudi odmaraju, kad se okreću sebi i umire na neko vreme. Negde se to zove molitva, drugde meditacija, negde je to samo vreme za popodnevno dremanje.