Do pravde po svaku cenu

Procesuiranje ratnih zločina počinjenih na području bivše Jugoslavije jedno je od najosetljivijih regionalnih pitanja. Eksperti veruju da je protokol o saradnji u procesuiranju predmeta ratnih zločina, koji su Bosna i Hercegovina i Srbija potpisale početkom 2013. godine, doveo do konkretnih aktivnosti koje će ubrzati procesuiranje ratnih zločina.

Delegacije Tužilaštava BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije nedavno su u Sarajevu razgovarale o konkretnoj saradnji u procesuiranju osoba sa dvojnim državljanstvima koje su nedostupne jednoj ili drugoj državi. „Želimo da razotkrijemo te osobe“, rekao je glavni tužilac BiH Goran Salihović tokom susreta sa Specijalnim tužiocem Srbije Vladimirom Vukčevićem.

Dvojna državljanstva više nisu prepreka za pravdu?

Salihović ističe da je Tužilaštvo BiH pravosuđu Srbije uručilo saglasnost žrtava za procesuiranje dve osobe zbog ratnih zločina počinjenih u Srebrenici. „Velika stvar je što su žrtve iz obeju država dale saglasnost za takva ustupanja predmeta i što su na taj način dale legitimitet našim aktivnostima“, kazao je Salihović.

Predsednica udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić kaže da su preživele žrtve genocida zadovoljne sporazumom koji Srbiji omogućava procesuiranje osumnjičenih. „Nismo zadovoljne zato što verujemo Tužilaštvu Srbije, niti zato što je to Tužilaštvo nešto uradilo za proteklih 18 godina, nego zato što smatramo da se moraju suočiti s pravdom oni koji su do sada bili zaštićeni“, kaže Munira Subašić za Dojče vele.

Podeljena mišljenja u BiH

Nisu svi u Bosni i Hercegovini zadovoljni tim sporazumom. Predsednica udruženja „Žene žrtve rata“ Bakira Hasečić nema poverenja u pravosuđe Srbije. „Svim ratnim zločincima, posebno onima iz agresorske Srbije, trebalo bi da bude suđeno tamo gde su zločine počinili. Verujem da je to mišljenje i većina žena žrtava seksualnog zlostavljanja. I dvojici visokih zvaničnika bivšeg Užičkog korpusa JNA (Jugoslovenske narodne armije), koji su nada mnom izvršili zločin, trebalo bi da se sudi u BiH, a ne u Srbiji“, kaže Bakira Hasečić.

Bakira Hasečić objašnjava da ne veruje pravosuđu koje „na osnovu fabrikovanih dokaza bivše JNA proganja i hapsi državljane BiH“. Ona podseća na slučajeve Ilije Jurišića, Ejupa Ganića i Jovana Divjaka. „Ja nemam poverenja u pravosudni sistem Srbije. Mislim da nam je sporazum nametnut kako bi nam sudili oni koji su počinili genocid, oni koji su izvršili agresiju. Kako da imam poverenja u taj pravosudni sistem“, kaže za Dojče vele predsednica udruženja „Žene žrtve rata“.

Tužilac Srbije Vladimir Vukčević smatra da su Srbija i BiH „krupnim koracima“ krenule u pravcu međusobne saradnje. On je i u Sarajevu ponovio da javnost u regionu do nedavno nije bila upoznata sa obimom zločina koji su počinjeni devedesetih godina. „Smatram da naša javnost, javnost u regionu, nije ni svesna šta se sve odigralo na ovim našim prostorima, da tek sada mi saznajemo kakve su brutalnoasti i bestijalnosti ovde urađene i ako mi ne budemo sarađivali u procesuiranju tih zločina, onda će nas buduće generacije osuditi“, rekao je Vukčević.

Munira Subašić smatra da nikada nije kasno za spoznaju istine. „Mi hoćemo da verujemo Vukčeviću i ostalima, a u stvari ćemo pratiti njihov rad. Bićemo i svedoci na suđenju zločincima u Srbiji. Jedva čekam da budem svedok na suđenju Milisavu Gavriću jer sam se u Potočarima 1995. godine 15 minuta borila s njim za život svoga sina, čije sam dve kosti ukopala na mezarju u Potočarima 11. jula 2013. godine“, kaže Munira Subašić.

Članovi udruženja preživelih žrtava rata bili bi srećniji da se osumnjičenima za zločine počinjene u BiH sudi pred pravosuđem BiH, ali svesni su da vreme prolazi i da neki zločini možda nikada neće biti procesuirani. Bakira Hasečić kaže da je pravda je spora i da mnoge preživele žrtve možda neće dočekati presude počiniocima zločina. „Zato je ipak bolje da ratni zločinci budu procesuirani bilo gde nego nigde“, kaže Bakira Hasečić.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković