Dobri poslovi sa oružjem

Nedeljnik Špigel u onlajn izdanju opširno piše o trgovini oružjem u svetu i napominje da za trgovinu oružja kupce vrbuju i političari – ministri spoljnih poslova, odbrane ili trgovine. O kupcima piše:

„Nove avione, helikoptere i podmornice kupuju prvenstveno zemlje ubrzanog razvoja. Tako je Indija prošle godine za trećinu povećala budžet za odbranu i zaključila jedan od najvećih ugovora o kupovini oružja u svetu – o nabavci 126 borbenih aviona u vrednosti od 7,3 milijarde evra. I Brazil je povećao izdatke za odbranu za 25 procenata, a na listi vojnih nabavki su tenkovi, borbeni avioni i helikopteri.

Jedan od najvećih ugovora u istoriji trgovine oružjem nedavno su napravile SAD sa Saudijskom Arabijom. Američke firme će tokom sledećih pet do deset godina isporučiti oružje u vrednosti od 60 milijardi dolara. Pored ostalog, biće isporučena 84 aviona F-15 i 178 helikoptera.

Jan Grebe iz Međunarodnog centra za konverziju kaže da je u poslednje vreme u svetu u toku niz velikih programa modernizacije armija i nabavke novog oružja. Posebno su aktivne zemlje ubrzanog razvoja koje imaju velike prihode od sirovina. Pri tom delom ulogu igra želja za prestižom, mada ne bi trebalo potcenjivati ni značaj geostrateških interesa. „SAD su veoma zainteresovane da u vojnom pogledu Saudijska Arabija bude protivteža Iranu“, kaže Grebe.

U svetu je 2009. godine na oružje potrošeno 1.500 milijardi dolara, izračunali su u Institutu za istraživanje mira (SIPRI) u Stokholmu. U poslednjih deset godina izdaci za naoružanje porasli su za 50 procenata. Za oružje najviše troše SAD – pretprošle godine potrošile su 661 milijardu dolara i to su 43 procenta od ukupne sume koja se troši na oružje u svetu. Na drugom mestu je Kina koja je potrošila sto milijardi dolara. Još nekoliko zemalja ubrzanog razvoja je među prvih deset prema izdacima za oružje – Rusija je peta (53 milijarde), Saudijska Arabija osma (41,3 milijarde) i Indija deveta (36,3 milijarde)“, piše Špigel onlajn.

Na sledećoj strani:

List Frankfurter algemajne cajtung bavi se, takođe u onlajn izdanju, situacijom u EU i povodom dobrih rezultata stranke „Pravi Finci“ na parlamentarnim izborima u Finskoj piše:

„Nije to prvi put da je u nekoj od zemalja članica u parlament izabrana stranka koja dovodi u pitanje EU. Evropski parlament pun je takvih grupa. Timo Soini, predsednik ‘Pravih Finaca’ i do sada je bio poslanik u Strazburu. U Skandinaviji, Velikoj Britaniji, istočnoj Evropi, Holandiji, Francuskoj, Austriji i Italiji, ukratko – gotovo svuda u EU – rezerve prema Briselu deo su političke svakodnevice. Međutim, kod ’Pravih Finaca’ zanimljiv je broj glasova. Naime, osvojili su 19 odsto glasova i to je, u proseku, broj građana u celoj EU koji smatraju da članstvo u njoj nije dobro za njihovu zemlju.

Članice evrozone same sebe su dovele u situaciju u kojoj se od njih traži da stave pod hipoteku dobar deo budžeta kako bi spasle zajedničku valutu. Samo evroromanitčari mogli su da veruju da nezadovoljstvo građana neće doći do izražaja na biralištima.

Evro kriza, za koju nije kriv samo ’slatki život’ na jugu, nego isto tako i nemoguća konstrukcija na kojoj počiva zajednička valuta, kraj je jednog velikog ’dila’ sa kojim je EU decenijama lepo živela. Severne zemlje, pre svega Nemačka, profitirale su od stalnog širenja unutrašnjeg tržišta, dok su se na jugu radovali pomoći za razvoj. Nasuprot tome, EU 2011. godine ima odvratno lice: jedni moraju duboko da zavuku ruku u džep, drugi su primorani na drastične programe štednje“, piše Frankfurter algemajne cajtung u onlajn izdanju.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević